Search found 363 matches

by natasa
06 Apr 2010, 08:55
Forum: LIČNE PRIČE
Topic: od jedne do druge zavisnosti...
Replies: 84
Views: 18847

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Polako shvatam da uskoro odlazim na potpuno drugi kraj planete. Do sada sam mnogo više bila fokusirana na ono što tim odlaskom dobijam - od vesti na TV-u do haosa u mojoj kući sve je nekako delovalo kao lako za ostaviti i otići u neki novi i lepši svet, početi konačno život iz početka, u sređenoj zemlji, na sređenom terenu, u svom prostoru, novom i čistom.

Ali sad, kako se bliži odlazak, i kako postajem svesna da zaista odlazim, moje odbrane padaju i ja polako počinjem da shvatam šta je zapravo u životu bitno a šta ne. I na žalost, moram priznati da mi se čini da sam se uglavnom u životu bavila nebitnim stvarima i dozvoljavala da me te nebitne stvari zavežu, sputaju, blokiraju i onemoguće.

Noćas sam sanjala kako se opraštam od osobe koja već dugo nije među živima a koja me je u životu mnogo povredila. Ostala sam sa njom dugo u zagrljaju i čini mi se da smo u tom snu konačno oprostile jedna drugoj sve povrede koje smo uzajamno, svaka svojim ludilom obuzeta, jedna drugoj nanosile. I ne samo to. Shvatam da isti takav osećaj imam i prema mnogim bliskim ljudima u svom životu, koji su, na sreću, još uvek živi. Žao mi je što nisam mogla da ih prihvatim, što sam ih doživljavala kao nekog ko ugrožava moj životni prostor, jer, čak i da je tako, ja znam da oni ne umeju drugačije, da se trude najbolje što mogu i da bi svakako bili srećniji da su za to sposobni. Baš isto kao i ja sama.

Mislim da bi svako u jednom trenutku svog života trebalo da se odluči za odlazak na jednogodišnje lično "hodočašće", na bilo koju stranu sveta, i da se psihološki pripremi za to da će na tom putu možda i umreti. Tada bi bilo veoma lako, tokom te pripreme za put, shvatiti šta nam je zapravo u životu bitno, koga volimo, koga želimo kraj sebe, šta želimo za sebe i kojim putem u svom životu treba da krenemo... Postalo bi nam kristalno jasno šta smo do tad radili i šta radimo a da to ne želimo, i šta uopšte želimo, i koje račune iza sebe ne bismo voleli da ostavimo neplaćene, koje priče ne bismo hteli da ostanu neispričane, koji poslovi ne bimo hteli da ostanu nedovršeni... Kada bi se na takav put svi ljudi odlučivali u periodu između svoje 30te i 40te godine, mislim da bi ova planeta generalno bila srećnija, u svakom smislu očuvanija, pozitivnija, bez ratova i ekoloških katastrofa. Mi, ljudi, kao da zaista živimo u nekom polu-snu - možda bi takvo putovanje moglo da nam pomogne da konačno počnemo da se budimo.

I još jednu stvar sam shvatila: Ljudi su nam sve što u životu imamo. Šta god i gde god mi bili, šta god osećali i imali, nismo ništa ako to nemamo sa kim da podelimo. Deljenje nas čini živim u psihološkom smislu. Zato i ovaj naš program oživljava duhovno mrtve ljude - deljenje je ekvivalent postojanja, deljenjem ostajemo živi, shvatamo šta su prijateljstvo i ljubav.

Moja velika uteha je to što imam sa kim da delim, sad, u trenutku kada je moje srce tužno jer se opraštam od svog dosadašnjeg života. Nisam uplašena od novog i nepoznatog, i nisam tužna što ostavljam iza sebe jedan veliki komad života, svoj grad, svoju kuću, svoju zemlju, bilo šta materijalno. Tužna sam što nekim ljudima nisam umela da pokažem na pravi način da ih volim, što sam puštala da me moji besovi, ljutnje, nervoza, opsesivnost onemoguće da pokažem, primetim i primim lepe stvari i lepa osećanja. Ali teši me to što još uvek nije kasno za promenu i što polako učim kako da to ispravim. Ljudi koje sam kroz program upoznala, njihova borba za sebe i njihova potraga za sobom, promene koje u svom životu prave i rezultati te promene koji se na njima toliko vide su trenutno najveći izvor olakšanja i nade za mene.
by natasa
03 Apr 2010, 17:56
Forum: PORODICE , PARTNERI I PRIJATELJI ZAVISNIKA
Topic: Al-anon meditacije
Replies: 235
Views: 23385

Re: Al-anon meditacije

Draga Fenix,
i ja sam juče imala napad... nesposobnosti da upravljam svojim životom. Spopala me neka nervoza koja je povremeno prerastala u bes, ali ponekad se to prosto manifestuje kao uznemirenost, konfuzija u glavi, tuga ili nerapoloženje. Šta god da je, u krajnjem ishodu uvek se radi o mojoj nesposobnosti da upravljam sopstvenim životom. Ponekad naprosto ne umem da se nosim sa životom, sa svakodnevnim, običnim, malim stvarima, dnevnim obavezama i problemima...
Navikla sam da me čitavog života spopadaju besovi za koje ću okriviti druge ljude, različite situacije, okolnosti... Sada mi taj način više ne odgovara.
Juče nisam nikog krivila za svoju zbrku u glavi. Shvatila sam da nema potrebe za tim. Jednostavno - nisam bila dobro, i to saznanje je bilo dovoljno. Nije bilo potrebe da opravdavam svoja loša osećanja. Samo da ih prihvatim i potrudim se da ne reagujem iz njih. Osećanja nikad nisu loša, ona su takva kakva su i ne možemo ih menjati. Ono što može biti loše je ponašanje koje sebi u stanju ludila dopustimo.
I tako, umesto da uradim nešto blesavo, izvicem se, razbijem nešto, povredim nekog samo zbog toga što se našao u mojoj blizini u pogrešnom trenutku - otišla sam na sastanak. I to mi je donelo spokoj i mir.
Sigurno mesto. Dragi ljudi. Razumevanje. Prihvatanje. Niko mi nije davao savete, niko se nije pravio pametan, niko me nije tešio, procenjivao, analizirao... Znala sam da su svi tu, za mene, čak iako ne razmenimo ni jednu jedinu reč. Ljudi koji znaju kako se osećam jer su i oni prošli kroz to. I to mi je bilo dovoljno.
Formula je jednostavna mada često nije lako primenjivati je stalno - sastanci+ literatura+ rad na Koracima. Ako jednu od te tri komponente izostavim, ja se vraćam u svoju bolest.
Proverila sam više puta. :violence-captureflagred:
by natasa
24 Mar 2010, 19:55
Forum: LIČNE PRIČE
Topic: O propuštenim vozovima
Replies: 63
Views: 5773

Re: O propuštenim vozovima

Dragi Antrax, podsetio si me na jednu veoma važnu stvar koju sam tokom oporavka naučila, i na koju uvek moram da se podsećam jer je lako zaboravim, pa sada koristim priliku da je podelim s tobom:

"Učenje načina na koji ćemo odbaciti stid može promeniti kvalitet našeg života. Ok je da budemo baš to što jesmo. Naša osećanja su ok. Naša prošlost je ok. Ok je imati probleme, praviti greške, i boriti se da pronađemo svoj put. Ok je biti čovek i ceniti svoju ljudskost.
Prihvatanje sebe je prvi korak ka oporavku. Sledeći važan korak je nestanak stida zbog toga ko smo".
by natasa
18 Mar 2010, 02:15
Forum: LIČNE PRIČE
Topic: Smile with the rising sun
Replies: 128
Views: 15861

Re: Smile with the rising sun

Vuk wrote: Pišem samo da sebe dovedem na mesto s kog mogu da krenem, da se podsetim šta da ne radim i valjda da podelm ovo kako loš osećaj od jutros nebi nastavio da se razmnožava.
:text-bravo:
Super rečeno.
Jednostavna stvar, a tako mnogo čini.
Vuk wrote:Godinama mi je taj loš osećaj bio jedino gorivo za koje sam znao. Držao se za njega jer je bilo provereno da će izazvati tako neophodnu dramu u životu. Zapravo sa tog jednog mračnog mesta ceo svet izgleda mračno pa nisam ni bio u stanju da vidim da može i drugačije, da ne moram zaista to sebi da radim. Tek kada sam uspeo da se izvučem sa tog mesta shvatio sam koliko je zapravo malo u pogledu na ostatak sveta, pa nije ni čudo onda što većina ljudi tu nikada i ne završi. Tek kad staneš iznad bunara vidiš da je to samo jebena rupa, dok si u njemu čini ti se da je pao mrak na ceo svet i da je sve otišlo u Q. Zašto se nebih udavio kad i tako osim mraka i duboke vode i nema ničeg drugog.
Potpisujem.
Hvala brate.

Baš lep post.
Nadam se da ste uživali u brm brrrm :auto-crash: :auto-car: :auto-camptrailer: :auto-iroc:
by natasa
03 Feb 2010, 18:51
Forum: LIČNE PRIČE
Topic: O propuštenim vozovima
Replies: 63
Views: 5773

Re: O propuštenim vozovima

antrax wrote:Nataša,
Ostaće mi žal što se ne sretosmo.Ja sam samo jedan providni čovjek u kiši. A strah me da naš susret ne bi bio bezvezan kao jesenja kava poslije ljetnje avanture.
Dragi Antrax,
nema žala, sve je uvek baš onako kako treba da bude... Za mene lepotu imaju i jesenja kava i letnja avantura, i proletnja radost i zimska tuga... Sadašnji trenutak je UVEK najbolja stvar koja mi se dešava, jer samo tad i živim, u sadašnjem trenutku, sve ostalo je varka...

Inače, susreti nikad nisu bezvezni, oni su najbolje što život sa sobom nosi...

Hvala ti što si tu i što iskreno deliš. Učim od tebe više nego što možeš i da pretpostaviš.

Ja volim ovaj forum. To je jedno od mesta dobrih susreta za mene...
by natasa
03 Feb 2010, 18:33
Forum: RAZNO
Topic: jel nam ovo konkurencija?
Replies: 5
Views: 1802

Re: jel nam ovo konkurencija?

Bilde wrote:Pa sta? Ko ZELI da nadje "PRAVE" AA Srbija, naci ce, a ko hoce da se igra - igrace se. Tako je to na svetu.
:handgestures-thumbup:
Cool Bilde, potpuno se slažem.
Meni se sviđa ona rečenica koju smo milion puta čuli, (ali kako Fenix reče - lako zaboravljam pa bolje da ponavljam) a koja glasi - ovaj program nije za one kojima je pomoć potrebna nego za one koji pomoć potraže. A što se igrice tiče - čuj, pa nekome i to pomaže. Razni su putevi...
by natasa
31 Jan 2010, 01:04
Forum: OPUŠTENO
Topic: THE LANGUAGE OF LETTING GO
Replies: 140
Views: 15526

Re: THE LANGUAGE OF LETTING GO

Srećan rođendan Asterija!!!
ovo je za tebe
:occasion-cake: :occasion-gift: :occasion-birthdaymulticolor: :occasion-balloons: :occasion-birthday:

Meditacija za 1. Februar

Drugi Korak


-Poverovali smo da sila veća od nas samih može da nam vrati zdrav razum-

Počeli smo da verujemo u bolji život zahvaljujući daru koji smo od drugih ljudi dobili - slušajući ih, posmatrajući ih, gledajući dar oporavka koji se u njihovim životima ostvaruje.
Postoji Sila veća od nas samih. Sada postoji nada da će se stvari promeniti i da će nam život svakim danom biti sve bolji.
Ovo nije program „sam svoj majstor“. Ne moramo da se naprežemo i snagom svoje volje menjamo stvari. Ne moramo da guramo svoj oporavak na silu. Ne moramo da forsiramo sebe da uđemo u oporavak, treba samo da poverujemo da postoji Sila veća od nas samih - ona koja će obaviti posao u našem životu. Ta sila će za nas učiniti ono što mi sa najvećim naporom i trudom nismo mogli da postignemo.
Naša Viša Sila će nam vratiti zdrav razum i ispunjen život. Sve što treba da radimo je da verujemo.
Gledajte. Posmatrajte ljude oko vas. Gledajte isceljenje koje su pronašli. A zatim otkrijte svoju veru, i svoje isceljenje.

Danas ću, uprkos uslovima i okolnostima u svom životu, verovati najviše što mogu da će mi Sila veća od mene same doneti miran život pun ljubavi. Onda ću se opustiti i dozvolitida se to desi.
by natasa
20 Jan 2010, 14:50
Forum: LIČNE PRIČE
Topic: BESKONAČNOST
Replies: 166
Views: 14395

Re: BESKONAČNOST

Hvala tebi na ovom postu i ljubavi koja iz njega zrači.

Dok sam čitala setila sam se jedne priče koja je obeležila moj život. Ona glasi otprilike ovako:

Na obali jednog jezera bilo je jedno drvo. Suvo, umorno, bez lišća i cvetova.
To drvo je voleo jedan dečak. Svakoga dana dolazio je na obalu jezera sa kofom u rukama, zahvatao jezersku vodu i zalivao svoje drvo... ali drvo je i dalje ostajalo suvo...
Dečak je uporno dolazio, zalivao drvo, voleo ga i nadao se... ali drvo je i dalje ostajalo suvo...


Ne znam da li je to cela priča jer sam se na tom mestu rasplakala i prestala da je slušam. Plakala sam i plakala, danima, shvatajući da sam ja to suvo drvo bez života u sebi. Shvatala sam da sam ja i taj dečak koji želi da oživi drvo ali ne uspeva, koliko god truda i ljubavi ulagao u njega.
Porazilo me je kad sam shvatila da plačem jer u stvari ne verujem da će moja duša ikada više oživeti... da će moje korenje naći sokove u zemlji a moje grane olistati...

Kraj priče znaš. Dečak je uspeo. Moje korenje se dočepalo neke sasvim nove zemlje. Moje grane su pune listova, cvetova i voća. A ja nisam ni primetila kad je to počelo da se događa. Po prvi put u životu nisam bila svedok svoje promene, nisam se posmatrala ni spolja ni iznutra, nisam analizirala, procenjivala i merila.. Jednostavno sam bila, postojala, prihvatila...
Ljubav.

Hvala ti što si deo mog oporavka. Divno je gledati kako tvoje drvo prolistava. Divno je voleti ljude, verovati u ljubav, ne plašiti se života. Čarobno.
by natasa
18 Jan 2010, 17:09
Forum: FIZIČKO I PSIHIČKO ZDRAVLJE
Topic: MOJA PRAVA
Replies: 3
Views: 1852

Re: MOJA PRAVA

A evo i nekoliko stavki sa spiska nepisanih „negativnih pravila“ koja vladaju u disfunkcionalnim porodicama i koja pokupimo i nosimo u sebi a da ih nismo ni svesni. Ova lista je iz iste knjige:

1. Ne pokazuj osećanja
2. Ne plači
3. Ne izržavaj bes i ljutnju
4. Radi onako kako pričam a ne onako kako ja radim
5. Ne razmišljaj i ne pričaj, samo radi ono što ti je rečeno
6. Ne postavljaj pitanja
7. Budi dobar u školi, bez obzira na sve
8. Ne odgovaraj mi!
9. Ne suprotstavljaj mi se
10. Ja sam uvek u pravu, ti uvek grešiš
11. Uvek se kontroliši
12. Ne raspravljaj o porodičnim tajnama sa ljudima sa strane
by natasa
18 Jan 2010, 16:59
Forum: FIZIČKO I PSIHIČKO ZDRAVLJE
Topic: MOJA PRAVA
Replies: 3
Views: 1852

Re: MOJA PRAVA

Boro super ti je ovo.
Priključujem tvojoj listi par stavki koje su mi se najviše dopale sa spiska "ličnih prava" iz knjige Charles L. Whitfield-a "Healing the child within":

1. Imam nebrojeno mnogo izbora u životu koji nadilaze puko preživljavanje.
2. Imam pravo da poštujem svoje vrednosti i standarde.
3. Imam pravo da donosim odluke.
4. Imam pravo da prekinem razgovor sa ljudima koji me ponižavaju ili mi se obraćaju sa omalovažavanjem.
5. Imam pravo da ne preuzimam odgovornost za tuđe ponašanje, tuđa osećanja i tuđe probleme.
6. Imam prava na sva svoja osećanja.
7. Imam pravo da se naljutim na osobu koju volim.
8. Imam pravo da se uplašim i da kažem „strah me je“.
9. Imam pravo da budem srećna.
10. Imam pravo na svoju posebnost, bez osećanja da nisam dovoljno dobra takva kakva jesam.
11. Imam pravo na svoj prostor, i svoje vreme.
12. Imam pravo da oprostim i drugima i sebi.
13. Imam pravo da dam i primim bezuslovnu ljubav.

Go to advanced search