Odakle da pocnem?

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
Karmina
Posts: 1
Joined: 14 Oct 2015, 17:45

Odakle da pocnem?

Post by Karmina » 14 Oct 2015, 18:24

Da,
sa 50 godina pravo pitanje.
Citam vas duze vreme, trazeci pomoc iz vasih iskustava.
Ne zamerite mi ako u pokusaju da pisem svoju pricu budem koristila i vase reci i recenice, jer mi je mnogo tesko da se otvorim i opisem
Pijem od ko zna kada, malo, po malo, sa kako rece jedan clan foruma sa po 365,100, 50, 15, 7, 2 dana razmaka. Pocelo kao i svima bezazleno jos u tinejdzerskim danima od jedne casice, zavrsilo se da se ne stane nikad ni na pola gutljaja, a ne na jednoj casici.
Rodjenje prvog deteta, tada sam jos bila trezna, ali nakon 4 godine rodim drugo dete i polako krece. Preseljenje u sredinu gde su svi oko mene pili, izuzimajuci mog supruga.
Da skratim pricu, pola odrastanja svoje dece se ne secam. Da li treba da kazem da tek sada to sebi ne mogu da oprostim.Tada to nisam ni videla kao problem.Jesu li otisli prljavi u skolu, jesam li pijana otisla na roditeljski, nema veze.
Onda opet preseljenje u sredinu gde nije bilo drustva za pijenje, ali tu i tamo , zgodnom prilikom se oletvam do besvesti.
Deca vec odrasla.
U medjuvremenu pre nekih 10 godina pocnem da koristim antidepresive. Tu su vec bile duze pauze pijenja alkohola.
Onda opet, u nazad nekih 5 godina totalni pad. Sto rece neko ZAR JE MOGUCE DA SAM OVOLIKO NISKO PALA!?
Sredina takva da alkohol je svuda oko mene. Na sve antidepresive, treskam cugu i padam, padam, da ne znam sta radim. Totalne rupe. Totalno me sramota i u svojoj glavi da vratim misli na ono sta su mi ljudi pricali da sam radila pijana, a kamoli ovde recima da prenesem.To nije dostojno ljudskog bica, zene koja radi veoma odgovoran posao, majke, ne znam koga jeste tako nesto dostojno!?
Ljudi, ocajna sam. Sramota me je. Moje dece. Mojih prijatelja, komsija, muza. Sramota me sebe same.
Neuropsihijatar koji me vodi ne zna za alkoholizam. Samo depra. Ne mogu da mu priznam. Ni necu.
5.10.2015. sam se napila, toliko, da je stariji sin plakao od nemoci. 6.10.2015.pomisljala sam cak i da mi je lakse da se ubijem nego podnosenje osecaja krivice za sve ovo sto priredjujem i sebi i njima. Rekoh sebi da je 05.10.2015. ZADNJI DAN! Da li je?
Nemam zelju da pijem, samo me strah da me ne povuce opet ''hajde samo pola casice'' jer sam okruzena sredinom gde se sljoka sve u 16! Sa druge strane, evo 9 dana imam uzasan strah od onog osecaja od 6.10. Da li cu zaboraviti kako sam se osecala u ponedeljak, 6.10.2015. godine!?

Post Reply