U paklu alkohola

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
lobi22
Posts: 1
Joined: 16 Mar 2016, 16:02

U paklu alkohola

Post by lobi22 » 16 Mar 2016, 16:55

Imam 24 godine i ja sam alkoholicar.
Poticem iz porodice u kojoj niko ne konzumira alkohol.Kod mene kao i kod vecine drugih pocelo je potpuno bezazleno.Moja prica pocinje pre 10 godina.Sa 14 godina sam poceo da izlazim sa drustvom u grad i uvek su pili alkohol.Tada sam i ja poceo da konzumiram alkohol.U pocetku se to zavrsavalo na nekoliko popijenih casa piva ali nije dugo trebalo da dodje i do prvih pijanstava.Bila su to ona klasicna popularno nazvana vikend pijanstva.Kako je vreme odmicalo opijao sam se sve vise.Nisam birao ni mesto ni vreme.Nakon zavrsene srednje skole moji problemi sa alkoholom ne prestaju.Sa 19 godina doziveo sam svoju prvu alkoholnu komu nazalost to je bio samo pocetak.Kako je vreme odmicalo konzumirao sam sve cesce alkohol i u mnogo vecim kolicinama nego ranije.Uticaj konzumacije alkohola na mene u potpunosti se promenio.Od mirnog i povucenog momka,pretvorio sam se u agresivca.Svi ti moji prijatelji sa kojima su bili moji pocetci polako su izlazili iz mog zivota na kraju sam ostao sam.Nekada bi pio vise,nekada bi pio manje ali sam uvek pio.Bilo je pokusaja da prestanem ali sam uvek ponovo se vracao svojoj prvoj ljubavi,alkoholu.Kao da ni ja sam to nisam zeleo.Nije trebalo dugo vremena da dobijem titulu lokalnog pijanca.Pao sam u tesku depresiju,mrzeo sam sebe.Postao sam asocijalan.Osramotio sam sebe i ono sto me najvise boli,osramotio sam svoju porodicu.Zanam da i ako ne pijem,jos dugo cu nositi etiketu alkoholicara.To je nesto sa cim cu morati da naucim da zivim.Zelim da prestanem da konzumiram alkohol i nadam se da cu to uz podrsku svoje porodice i uspeti.Nije lako, svaki dan je nova borba.Svako jutro se budim sa jednom mislju,da li je to dan kada cu pokleknuti.

Post Reply