dete sa druge planete

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
detesadrugeplanete
Posts: 4
Joined: 02 Oct 2010, 13:30

dete sa druge planete

Post by detesadrugeplanete » 02 Oct 2010, 14:31

Ne znam kako i odakle da pocnem, i ako bude skokova sa jedne na drugu temu neka mi niko ne zameri. Ovde sam da bi mi neko pomogao,tako da cu pisati ono sto mi je na dusi. Imam 25 godina, ne pijem,ne drogiram se, ne pusim...Ali zato moja poradica...Sve to vuce davne korene,malo proucavajuci porodicno stablo...nekako je mnogo njih bilo povezano sa bolestima zavisnosti. Ali necu se sad drzati njih,da predjem na moju primarnu porodicu. Naizgled cinilo mi se da je sve funcionisalo do moje 10-te,11-te godine. Kada je moja starija sestra(5 godina starija) , pocela da se napija,konzumira lekove, duva lepak...Prvo su te informacije stizale od dece,ja sam negirala. Onda su pocele svadje u kuci do duboko u noc.Meni nista nije bilo jasno, samo sam slusala sve to iz svoje sobe i plakala iz noci u noc. To se nastavljalo iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Naravno sve gore i gore, razne faze droga, pa lecenja, grupnih terapija...Sekla je vene,skocila sa terase,gutala lekove, napala nozem mene i majku, bila u zatvoru...tada vec na heroinu. Roditelji su se nekako drzali dobro,bar je meni to tako izgledalo. Ali nije tako, otac je bio muzicar i uvek okruzen ljudima i mestima gde se pije, potezao je za alkoholom,prvo kao stimulansom za dobro raspolozenje i veselje...Kod nas su se stalno organizovale "vecere" sa puno gostiju gde se pevalo i pilo celu noc. Naravno i majka je sve to pratila. Ta veselja su trajala dok nisu poceli problemi sa sestrom, onda su razlozi za pijenje postali tuga i bezizlazna situacija...Iz godine u godinu sve vise i vise. Pocele su takve scene kao u filmovima, sestra je divljala, nestajala, nalazili smo je na raznim mestima, iz stana su nestajale stvari...Otac je pao u tesku depresiju,tugovao,vise niko nije mogao da mu pomogne. Jednog dana je otisao na posao, i vise se nikad nije vratio. Ostavio je samo oprostajno pismo. Prerezao je glavnu aortu i otisao, verovatno misleci da ce se tako agonija zavrsiti. Za njega mozda...A za nas? Za nas je pocela jos jedna. Sestra je tada bila ko zna gde, nije ni znala sta se desilo.Saznala je tek par dana posle sahrane. Majka je zatvorila sva vrata za sve i svakog ko je hteo da pomogne i pocela da pije, od tada svakog dana do sad. Proslo je vec 7 godina. U medjuvremenu borba sa sestrinim heroinskim uzasima sa jedne strane i majcinim alkoholnim uzasima sa druge. U medjuvremenu sestra je dosla dotle ili da umre ili da nesto uradi, otisla je u neki azil i tamo saznala da je trudna,resila da rodi i da ne duzim jedino je to spasilo...od tada je proslo 4 godine i ona,muz i dete su dobro. A majka...pije svakog dana.Zatvara se u svsoju sobu i tamo odlazi u svoje svetove. Probala sam da pricam...kako to sve ide,znate vec...Inace ja sam od malena hipersenzitivna, i uopste mi nije jasno kako sam sve ovo prosla, teski oziljci i traume, ali borim se,borim se zbog sebe. Ipak mi je dat zivot,bez obzira kakav je bio. Ja ga zivim u sadasnjosti i zahvalna sam sto sam dobila priliku da upoznam neku bolju stranu ovog zivota.

Post Reply