Još jedan dan

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Još jedan dan

Post by Nika » 25 Jan 2011, 20:37

Ne znam kada sam se vezala za alkohol (mada to više nije ni bitno) koliko puta sam bežala od njega i vraćala mu se, ni španska serija mi nije ravna. Uglavnom već neko vreme ne pijem i ne kažem da neću nikad više jer sam tu lekciju dobro naučila. Znam dobro koliko je podmukao, spreman da uteši i uljuljka u lažni osećaj da sve rešava, da sa njim nemam šta da brinem. Ono i nemam jer onda sve nestaje, ostajemo samo alkohol i ja.
Podsetio me ovaj lep ziski dan na neka davna vremena, na snove koje nisam ostvarila a mogla sam i umesto da pijem što mi je bila prva želja, rekla sam sebi da još nije kasno da ih ostvarim jer to i nisu bili neki veliki, nerealni snovi. Možda je to varka ali te male trkove koje alkohol primenjivao na meni sada ja koristim na njemu. I evo me večeras srećne i zadovoljne što sam trezna a sutra... Pa sutra ću razmišljati o sutra.

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 26 Jan 2011, 00:38

Zdravo Nika,
DOBRODOSLA na nas i svoj forum. Nadam se da ces ovde naci ono sto trazis i ono sto ti treba.
Vidim da se bavis razmisljanjima kojima se i ja bavim pa te razumem u potpunosti.
Cestitam za odluku i podrzavam te svim srcem da nastavis DAN PO DAN, :clap: nagrada je ogromna ( u mom slucaju zaista neopisiva).
"NASTAVI DA DOLAZIS" a sve ostalo ce polako jedno po jedno ,
Iskren AA zagrljaj i pozdrav od koletaa
:D
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

tomislav
Posts: 25
Joined: 30 Jul 2008, 21:20

Re: Još jedan dan

Post by tomislav » 26 Jan 2011, 19:05

Želim ti samo DANAS DA NE POPIJEŠ. Primjeni ono što ti je Kole rekao.Pozdrav od Tomislava iz Osijeka

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 25 Mar 2011, 10:51

Ponekad dodje dan, kao ovaj danas, kada nemam ni volje ni snage za bilo sta, potreban mi je ogroman napor i za disanje. I sve boli. Nije to fizicki bol, nije ni dusevni, jednostavno boli: svaka misao, svaki udah, svaki trptaj okom... Mislim kako bi lepo bilo napiti se i imam samo tu misao u svim mogućim varijantama. Zaspati u tom snu bez snova jer jedino to donosi olaksanje. Samo ja znam da ce tako biti i sutra i prekosutra i svaki naredni dan i olaksanja nema, bar ne na taj nacin. Pokusam da se primirim i dozvolim tom demonu u sebi da se istutnji i smiri i onda je sve u redu, bar prividno, bar na neko vreme jer on je uvek tu i ceka.
Ucim da zivim ne ocekujuci nista od ljudi. Uvek sam, dokle mi secanje seze. radili onako kako Bog i ljudi zapovedaju. Bila sam dobar djak, silne nagrade sa nekih rakmicenja u vrhu u bivsoj Jugi, poslusna, vaspitana, jednom recju dete za primer. Dobar student bez reci zamerke kad sam morala da napustim studije jer moji nisu vise mogli da me skoluju. Udala se, dobila dete, zavrsila u braku sa porodicom, fakultet, zaposlila se i pocela da pijem. I to mojoj okolini nije jasno, kazu imas sve a opijas se ti, si bezobrazna i razmazena. Prihvatam to i jos vise pijem i jos sam nesrecnija. Traje to vec par godina, svi se utrpavaju da mi pomognu, dele savete, kritikuju, prete... Sastaju se "citavi konzilijumi" da raspravljaju o mom "slucaju" a ja sa strane, niko me ne ukljucuje u razgovor, niko me ne pita zasto to radim, sta se desava sa mnom, pokusavam nesto da kazem i shvatim sa uzasom da me niko ne cuje mada me slusa. Oni su doneli zakljucak samo jos da nadju najbolje resenje, da mi ga saopste i sve je gotovo, sta tu ima da se pita jedan alkos. Dodje mi da vristim, da im kazem: Ljudi to je MOJ ZIVOT, nema vise, dosta je, ne mogu...
Kad sagledam sve to i posteno sebi priznam zasto sam dozvolila da bude tako moram priznati da sam ocekivala nagradu za sve to sto sam radila, da me neko pohvali, da kaze nesto. Ta toliko sam se trudila da im svima ugodim da sam na tom putu zaboravila ko sam i sta JA hocu. Godine su prolazile a mene kao da niko nije primecivao. Uvek su u vazniji bili tamo neki drugi koji su imali ili pravili probleme. Kad je alkohol stupio na scenu ne znam tacno ali je bilo brzo i naglo. Odmah sam potonula na dno, nije bilo neke silazne putanje.
Sada ucim da zivim SVOJ ZIVOT samo zato sto je moj i sto mi je dat od Boga da ga prozivim onako kako umem a ne kako drugi ocekuju. Ucim da kazem NE kad nesto necu i prosto se svaki put iznenadim kad cujem sebe da odbijam da nesto uradim jer ne zelim jer mi ne prija. Pokusavam da ne razmisljam sta ce drugi misliti o meni jer ne mogu da uticem na to svojim postupcima (to sam jako dobro shvatila iz ponasanja iz dobrih Samaricana koji pokusavaju da mi pomognu). Ranije sam se mnogo trudila da ugodim svima i samo hvatala njihove reči, poglede i pokrete koji bi mi rekli kakav sam utisak ostavila (u mojoj roditeljskoj porodici je misljenje drugih bili presudno, maltene Bozja rec) i danima se kidala sko bih primetila ili umislila da sam primetila, da postoji neko neslaganje ili neprihvatanje. Sada odmahnem glavom ako se nekome ne svidja ono sto sam uradila i pomislim da je njegov problem sto ne moze da prihvati kad mu nesto nije po meri a ne moj. Sve manje ocekujem zahvalnost za nesto sto sam uradila za druge a sve vise sam zahvalna Bogu sto mogu da uradim nesto dobro i lepo. Ne kazem da ide lako jer dosta je jos uvek ovakvih dana kada mislim da je pretesko i da ne vredi ali me tesi sto se oni polako proredjuju. Sklanjam se od sebicnih i bezobzirnih ljudi jer je to jedini nacin da se zastith od njih, trudim se da ne razmisljam o njihovim pakostima i podlostima jer znam da oni uzivaju kad se neko zdere i kida zbog njih. Polako pocinjem da ih sazaljevam sto mi je ranije bilo nezamislivo. Trudim se da uzivam u zivotu i svemu lepom sto mi je dato jer svaki trenutak je dar i ako ga propustim nece se ponoviti i ja sam kriva za to.
Ucim, padam, ustajem i svaki dan je sve lepsi i znam da ce mi trebati mnogo, mnogo vremena da se priblizim ispunjavanju gore napisanog. Danas cu da se trudim jer sam trezna ao sutra ne razmisljam nemam vremena za to.

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 25 Mar 2011, 23:59

Ciao Niko,
Ponovo DOBRODOSLA na svoj/nas forum,
Vidim Super ti ide ono nase "One Day At a Time"- jedan po jedan dan - a na sutra cu da mislim sutra.
Zahvalan sam beskrajno zato sto sada sigurno znam da je najvaznija stvar da danas ne uzmem ono prvo pice i bice sve OK.
Tvoja prica mi je bliska i bilo bi super da je podelis sa svima nama u AA gde sigurno mozes naci ljude koji te potpuno razumeju.
Dobrodosla u Krunsku ili Dusanovu kad god stignes,
a dotle zelim ti spokojan i TREZAN dan,
AA zagrljaj kole (Uvek na raspolaganju za prijateljski razgovor i pomoc...moj tel je na kontaktima)
:D
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re:Jos jedan dan

Post by Nika » 19 Jul 2011, 01:30

Ponoc je davno prosla. Nema sna, samo BOL, TUGA, BES, OCAJ, PRAZNINA... Pretvorila sam se u klupko zapetljanog krika koji trazi odgovor za koji zna da ga nece dobi nikad cak ni od Boga. Pre 10 dana izgubila sam brata, UMRO JE NA MOJIM RUKAMA. Kako zaspati kad cim sklopim oci bila noc ili dam nanovo sve vidim kao usporen film. NECU, NE MOGU, NE SMEM... Znam, kako dobro znam i kako zudim za tom jednom noci bez svesti koju bi mi darovao alkohol. NECU, NE MOGU, PITAM SE ALI JA ZNAM: NE PIJEM... Stalno isto pitanje da li sam uradila sve sto sam mogla, da me nije izdala snaga, da sam samo jos malo volela brata mozda ga ne bih izgubila. IMAO JE SAMO 31 GODINU... NECU, NE MOGU, PITAM SE ALI JA ZNAM: NE PIJEM...

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 19 Jul 2011, 02:30

Draga "nova" prijateljice,

i ja danas ne pijem , razumem svaku tvoju rec i zaista saosecam sa tobom. Siguran sam da si volela svoga brata I UCINILA sve STO JE BILO U TVOJOJ MOCI. Njegov rani odlazak je Bozija stvar i mi ne znamo kakav je NJegov plan.
Podrzavam te u saznanju da ti alkohol ne bi doneo nikakvo olaksanje. Kako su mi rekli stari AA-ovci : NEMA TAKO LOSE STVARI da je alkohol ne moze uciniti JOS GOROM.

Zelim ti trezan dan i da nadjes spokoj,
iskreno ,
kole
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 07 Nov 2011, 19:17

Koliko je vremena proslo od svega sto mi se desilo, pre cetiri meseca brat mi je umro na rukama a pre dva meseca majka mi se obesila i ja sam je nasla. Pitam se ima li Boga i pravde. Ne mogu vise, zelim da pijem, samo dragi Bog zna koliko mi fali blazeni mir koji daruje alkohol.Pila sam posle njene smrti dve nedelje, nisam se treznila, samo me sve cekalo kad sam ukinula votku.Vodili su me na VMA na treznjnje i nista , nije mi bilo lakse.Ne pijem vec 50 dana i ne mogu daq se snadjem, bol je nepodnosljiva. Koliko cu jos lutati ovako. Nemam snage vise ni da disem, doktori su mi dali antidepresive, rekli da im treba vremena da deluju, vreme prodje a ja... Ja ne mogu vise, nemam snage, bol me savladalal i pretvorila sam se u njega, ne mogu da disem kad padne noc, ne spavam jer se plasim snova, zivim u nekom LIMBU... treba mi pomoc samo ne znam ko mi je moze pruzitit, ko mi moze dati valjan razlog zasto je MOJ BATA UMRO U 31 godini a majka se obesila dva meseca posle toga od tuge za njim, ne nalazeci snage da zivi u drugom detetu tj. meni... Nemam snage, gotova sam...

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 08 Nov 2011, 16:25

Hvala ti sato si se javio. Nema hobija koji moze da pomoge u ovom bolu, ne mogu da citam jer prosto ne znam sta je bilo na pocetku stranice kad dodjem do kraja, heklam, strikam, gledam TV ALI NEMA OLAKSANJA. Nisam vernik, prosto zelim da mi na trenutak bude lakse...

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 10 Nov 2011, 17:01

Pprobala sam, fizicke aktivnosti ali ne ne pomazu mnogo

Post Reply