Još jedan dan

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.
mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Još jedan dan

Post by mara » 11 Nov 2011, 14:57

UF......jako je tesko reci nesto u ovom trenutku da bih shvatila da moras da ides dalje ali pokusacu.......
1.pO tvojim porukama i iskrenim osecanjima mogu utvrditi da si ti u sustini TUZNA I OSECAS TUGU.....kako izkleciti tugu.....moras oprostiti naci snage i zdravog razuma da oprostis i krenes dalje....naucnici su otkrili da se hormon srece luci preko nekog sporta ...seratonin....ili uzimanjem alohola ili neke druge supstance.....najjaci je ADRENALIN POSLE NJEGOVOG LUCENJA OSECAS SE KAO DA SI NA NEBU .....kazu da je on najbolji za lecenje tuge i borbe sa tugom......
2.SMRT BRATA I SAMOUBISTVO MAME......mogu ti samo jednu stvar reci ...NISI TI KRIVA KOLIKO GOD DA MISLIS DA JESI.....po tvojim tekstovima mogu da odlucim da ti je mama bila prosecna zena koja je volela da ima kontrolu ..da sve bude po propisu i sta ce komsije reci.....podsetila si me na skolskog druga on je tako non stop isao na skolska takmicenja sve petice sve maksimalno i uredan ,ssto bi neki rekli streber.....i onda u srednjoj skoli sto bi drugi rekli PUKO.... POCEO DA se napija oblaci u crnu pokidanu lgarderobu,i da mrzi svoju porodicu.....svi smo mi kao lanac ako ga previse zategnes pucice......Na tvoje pitanje mama sto nije nasla utehu u drugom detetu....s obzirom da nisi religiozna mogu ti samo jednu stvar reci.....Svi mi imamo nesto sto nas drzi i kad je tesko drzimo se za to....ako toga vise nema pucamo....nema ti gore nego kad izgubis dete ...to ti svi mogu reci...i u tom periodu covek moze da radi lude ekstremne stvari nerazmisljajuci na jebene posledice i ko je trenutno pored i uz nas.....mozak je takav da onda nije u normalnom stanju i u svemu preuvelicaava i u mislima i opsednutosti i to sto ona u tom trenutku nije uspela da razmislja REALNO I STO NIJE NASLA KAO NORMALNA OSOBA UTEHU U DRUGOM DETETU ....NE MOJ JOJ ZAMERITI.....OTISLA JE PREDALEKO U MISLIMA.....
3.Kako naci snage da nepijes.....Moj ti je odgovor samo jedan.....Ako zelis da se predas u tugi i totalno unistis svoj zivot u alkoholu samo izvoli ali znaj alkohol ti nije pravi prilatelj jer je on droga koji trazi uvek jos doza....kao i herojin...TI IMAS DETE .....I U TVOJOJ SITUACIJI JE LUKSUZ DA SE PREPUSTIS ALKOHOLU I UZIVANJU I SAMIM TIM UNISTIS ZIVOT JEDNOG DETETA JEDNE LJUDSKE DUSE...KOJA NIJE NISTA KRIVO SEM STO SI MU TI MAMA.....AKO ZELIS DA BUDES OPSEDNUTA ALKOHOLOM KOJA TI STVARA UZITAK...MOJ TI JE SAVET JEDNOSTAVNO DA BUDES OPSEDNUTA BUKVALNO DETETOM MOZE I PREVISE STO BI NEKAO REKAO...VERUJ MI TO CE TI POMOCI...RAZMISLJAJ PUNO O NJEMU I NJEGOVOJ SKOLI.....ako mislis da dete nece imati posledice tvog opijanja zeznula si se ...oni vide i osete vise i od nas samih jer im se licnost razvija za razliku od nas polako stari.....DRAGA MOJA IDI SAT PO SAT DAN PO DAN....IZDRZI.............................

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Još jedan dan

Post by mara » 12 Nov 2011, 01:13

Jos nesto da ti kazem pre par godina blizu nas je zivela jedna predivna zena, mamina prijateljica i imala je dva odrasla sina 30,34....stariji sin joj se razboleo od raka mozga i umro ....moram dodati da je bio jako lep .ona nije mogla izdrzati i obesila se....drugi sin zivi u bg. i ima svoju porodicu.....I sta bi ti njemu sad preporucila.....da pije....naravno da NE

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 17 Nov 2011, 11:42

Ne pijem, ja sam alkoholicar i znam da opijanje ne donosi nista dobro. Boli me batina smrt, na mojim rukama je umro. Mama je uvek vise volela njega, valjda zato sto je osecla krivicu zbog njegove mane na srcu. Treba mi malo vise prostora da objasnim kako i zasto je ona osecala

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 17 Nov 2011, 20:19

Draga prijateljice,
mnogo mi je zao zbog svega sto ti se dogodilo,super je sto ne pijes, nadam se da se uskoro vidimo u Krunskoj, verujem da znas da je tamo puna soba tvojih prijatelja koji te razumeju i vole i koji ce te radosno pozdraviti zagrliti a onda saucestvovati u tvojoj tuzi.

AA Zagrljaj, spokojan i trezan dan,
Tvoj "stari"prijatelj kole
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 10 Feb 2012, 16:32

Ocajna sam, trebalo bi mi malo pomoci od Boga u KOGA NE VERUJEM, jer da ga ima ne bi uzeo mog batu i mamu.

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 11 Feb 2012, 12:28

Razumem tvoje osecaje, bio sam u slicnoj situaciji, nisam mogao da poverujem u postojanje sile vece od nas samih. Prijatelji su mi predlozili da se molim za pomoc svojoj koncepciji vise sile i da dolazim na sastanke i drzim se prijatelja koji me razumeju.
Takodje su mi rekli da nema tako lose situacije koju alkohol ne moze da ucini jos gorom...
Iskren zagrljaj,

PS Pitam se ima li (OSIM TEBE) jos ko u tvom zivotu kome trebas , ima li osoba koje ne mogu bez tebe...
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 30 Mar 2012, 18:41

pomozite mi

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Još jedan dan

Post by kole » 30 Mar 2012, 23:31

Kazi sta ti treba, tu smo !

mozes i da pozoves kad god hoces...
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Nika
Posts: 12
Joined: 05 Jan 2011, 15:46

Re: Još jedan dan

Post by Nika » 23 Apr 2012, 16:41

Kao sto kaze ona glupa ,animacija, na Vukajliji, da covek ne place zato sto je slab nego zato sto je dugo bio jak, tako se po ko zna koji put put pitam o sebi. Opet sam uradila sta su drugi trazili od mene i ne ponosim se time. Nisam plakala kad mi je Bata umro ni kad nas je mama napustila, sve je bilo kako narod trazi, svesno sam prihvatila ulogu ulogu negativca valjda priznala da za tu porodicu nisam bitna jer sam tudja familija udajom, jer me nikad nisu dozivljavali kao svog i jer i dan danas to traje.. Zasto nijednom nisam vrisnula ili bolje receno kriknula iz dubine duse da ne mogu vise, da ce bol da me unisti i da mogu svi da idu u ....Mozda nisam to umela da izrazim na njima razumljiv nacin, da kukam i naricem naglas kad neko dodje i time potvrdim svoj bol koji je trazio samo malo samoce... To se kosilo sa onim sto su ocekivali od mene, lepo sam pila i to je potvrdilo sva njihova razmizljanja o meni. Ponekad se pitam ima li iko ko me voli, zasto ne smem nikom da kazem da majci nisam nism bila bitna i da ja otisla svojom voljom ne misleci o meni, da je bila sebicna prema nekom kome je trebalo da bude sve u zivotu...Konfuzna sam i pokusavam da dam previse informacija u jednom trenutku, tako da cu ispovest nastaviti u danima koji slede.

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Još jedan dan

Post by mara » 24 Apr 2012, 21:22

Draga Nika...po ovoj tvojoj ispovesti ja mislim da najvise moras da poradis sa osecajem ...odbacenosti.....usamljenosti....da uspes da pronadjes nesto pozitivno u svemu tome sto ti se desilo i da nadjes novi cilj....pocni da se druzis sa pozitivnim ljudima. .....i novi cilj ce doci.....a mama ....mama kao osoba za zensku osobu je kljucna...hteli mi to sebi da priznamo ili ne....pa zbog te cinjenice moras danateras svoj mozak da misli nesto pozitivno o celoj situaciji ...odbacivanja...dovoljno ne paznje....evo jedan primer....ako nista budi joj zahvalna sto te je rodila....i ko zna sta se sve krije u boljem odnosu sa sinom a ne sa cerkom....ponekad ljudi u detinjstvu imaju neki gadan dogadjaj i onda im nesto klikne i ne mogu vise ni da gledaju ljude koje lice ili ih podsecaju na nesto....i onda im bude bolje....neko naprimer ne moze da pogleda ni ikone....a nije kriminalac .....najvise od svega toga ti moras da nadjes VOLJU I da ta volja potraje......kreni dan po dan....i odbaci taj alkohol jer ti on nije prijatelj iako tvoj mozak misli da jeste.....i kreni sa zdravim zivotom.....obavezno samo zdrava ishrana......fizicka aktivnost...nadji nesto sto volis i neguj to svaki dan po malo i onda sve vise i vise.....i posle nekog vremena shvatices da se ceo tvoj pogleda na svet promenio.....najveca greska kod ljudi koji imaju neku zavisnost sto nemogu da prestanu da se prisecaju losih slika iz proslosti......kreni i ocisti glavu od svega ...resetuj glavu...kao sto se resetuje kompjuter.....haha...nadam se da sam ti nesto pomogla

Post Reply