od jedne do druge zavisnosti...

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasa » 06 Aug 2009, 00:55

Hvala Stevane!!!
:happy-sunny:
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasa » 06 Apr 2010, 08:55

Polako shvatam da uskoro odlazim na potpuno drugi kraj planete. Do sada sam mnogo više bila fokusirana na ono što tim odlaskom dobijam - od vesti na TV-u do haosa u mojoj kući sve je nekako delovalo kao lako za ostaviti i otići u neki novi i lepši svet, početi konačno život iz početka, u sređenoj zemlji, na sređenom terenu, u svom prostoru, novom i čistom.

Ali sad, kako se bliži odlazak, i kako postajem svesna da zaista odlazim, moje odbrane padaju i ja polako počinjem da shvatam šta je zapravo u životu bitno a šta ne. I na žalost, moram priznati da mi se čini da sam se uglavnom u životu bavila nebitnim stvarima i dozvoljavala da me te nebitne stvari zavežu, sputaju, blokiraju i onemoguće.

Noćas sam sanjala kako se opraštam od osobe koja već dugo nije među živima a koja me je u životu mnogo povredila. Ostala sam sa njom dugo u zagrljaju i čini mi se da smo u tom snu konačno oprostile jedna drugoj sve povrede koje smo uzajamno, svaka svojim ludilom obuzeta, jedna drugoj nanosile. I ne samo to. Shvatam da isti takav osećaj imam i prema mnogim bliskim ljudima u svom životu, koji su, na sreću, još uvek živi. Žao mi je što nisam mogla da ih prihvatim, što sam ih doživljavala kao nekog ko ugrožava moj životni prostor, jer, čak i da je tako, ja znam da oni ne umeju drugačije, da se trude najbolje što mogu i da bi svakako bili srećniji da su za to sposobni. Baš isto kao i ja sama.

Mislim da bi svako u jednom trenutku svog života trebalo da se odluči za odlazak na jednogodišnje lično "hodočašće", na bilo koju stranu sveta, i da se psihološki pripremi za to da će na tom putu možda i umreti. Tada bi bilo veoma lako, tokom te pripreme za put, shvatiti šta nam je zapravo u životu bitno, koga volimo, koga želimo kraj sebe, šta želimo za sebe i kojim putem u svom životu treba da krenemo... Postalo bi nam kristalno jasno šta smo do tad radili i šta radimo a da to ne želimo, i šta uopšte želimo, i koje račune iza sebe ne bismo voleli da ostavimo neplaćene, koje priče ne bismo hteli da ostanu neispričane, koji poslovi ne bimo hteli da ostanu nedovršeni... Kada bi se na takav put svi ljudi odlučivali u periodu između svoje 30te i 40te godine, mislim da bi ova planeta generalno bila srećnija, u svakom smislu očuvanija, pozitivnija, bez ratova i ekoloških katastrofa. Mi, ljudi, kao da zaista živimo u nekom polu-snu - možda bi takvo putovanje moglo da nam pomogne da konačno počnemo da se budimo.

I još jednu stvar sam shvatila: Ljudi su nam sve što u životu imamo. Šta god i gde god mi bili, šta god osećali i imali, nismo ništa ako to nemamo sa kim da podelimo. Deljenje nas čini živim u psihološkom smislu. Zato i ovaj naš program oživljava duhovno mrtve ljude - deljenje je ekvivalent postojanja, deljenjem ostajemo živi, shvatamo šta su prijateljstvo i ljubav.

Moja velika uteha je to što imam sa kim da delim, sad, u trenutku kada je moje srce tužno jer se opraštam od svog dosadašnjeg života. Nisam uplašena od novog i nepoznatog, i nisam tužna što ostavljam iza sebe jedan veliki komad života, svoj grad, svoju kuću, svoju zemlju, bilo šta materijalno. Tužna sam što nekim ljudima nisam umela da pokažem na pravi način da ih volim, što sam puštala da me moji besovi, ljutnje, nervoza, opsesivnost onemoguće da pokažem, primetim i primim lepe stvari i lepa osećanja. Ali teši me to što još uvek nije kasno za promenu i što polako učim kako da to ispravim. Ljudi koje sam kroz program upoznala, njihova borba za sebe i njihova potraga za sobom, promene koje u svom životu prave i rezultati te promene koji se na njima toliko vide su trenutno najveći izvor olakšanja i nade za mene.
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by kole » 06 Apr 2010, 13:00

Draga prijateljice,

Dan mi je super poceo a ovako nesto mi je bas trebalo danas.

Imam utisak kao da sam ja napisao vise od polovine tvog teksta....

Hvala Ti ponovo i zelim da Te prate najbolji vetrovi na tvojoj plovidbi,
a ja cu uvek biti tu negde u AA "etru" za tebe kad god ti zatreba.
Zagrljaj Kole
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasa » 07 Apr 2010, 16:50

Hvala Kole.
Imam osecaj da cu od meseca Maja svakodnevno visiti na ovom forumu.
Hvala Bogu sto postoji internet.
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Pisma iz Australije

Post by natasa » 21 Jul 2010, 06:27

Dan Prvi


Prva stvar koju sam po izlasku sa sidnejskog aerodroma primetila bile su ulice i putevi bez rupa. Kola koja su nas vozila sa aerodroma klizila su po glatkom asvaltu kao po staklu. Posle trodnevnog drndanja po avionima i aerodromima, umorna, neispavana, neistuširana i sa bolovima u (već inficiranom) oku mogla sam da primetim kako kao kroz neku maglu promiču prizori prelepog grada, lepe, usklađene fasade od crvene cigle, parkovi divnog rastinja svih oblika i boja; ali to klizenje auta po putu, taj jedva čujni šum guma bez TEORETSKE šanse da nešto trucne, - e to sam osetila na ćelijskom nivou,to je bilo kao neko olakšanje posle stogodišnjeg ropstva… To je bio jedan veliki strah manje u mom životu - više nikad neću strahovati da će mi rupa na putu odvaliti točak...
:auto-layrubber:
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Re: Pisma iz Australije

Post by natasa » 21 Jul 2010, 06:33

Dan Drugi

Moj prvi izlazak iz kuće bio je “na silu” - obavezno prijavljivanje državnim institucijama, jer birokratija uvek i svuda pobedjuje malog čoveka.
Nije mi se izlazilo iz kreveta, što zbog bolova, što zbog vremenskog skoka unapred od 9 sati, što zbog neprijatne omamljujuće vlage u vazduhu i kiše koja je neprekidno padala. I tu stičem svoj drugi “veliki” utisak o Australiji - u ovom delu sveta za mene je prelazak preko ulice od životne opasnosti - na semaforu ne postoji zebra već sa dve zbunjujuće tanke bele trake označeno polje za pešake; kola uvek dolaze sa suprotne strane od one sa koje ih ja očekujem (jer se vozi levom stranom) te je uz sve to, i moju zaslepljenost dnevnim svetlom zbog zenica raširenih od nenormalnih doza antibiotika koje sam svakodnevno kapala u oči, učinilo da se osetim kao nemoćno dete. Jbte, kakav je to osećaj, kad sve što si naučio o običnom prelaženju ulice pada u vodu. Da, osećanje nemoći je veoma dobro i zdravo osećanje za mene, ono mi menja perspektivu, izbacuje me iz moje ludačke potrebe za kontrolom, spušta me na zemlju, razbija mi iluziju da nešto znam i da je to što sam do sada naučila pouzdana pozitivna istina i realnost. Nemoć je prvi korak ka prepuštanju i prihvatanju, i olakšanju koje iz toga sledi...
:happy-jumpgreen:
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
Vuk
Moderator foruma
Posts: 936
Joined: 06 Feb 2009, 13:03
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by Vuk » 01 Aug 2010, 10:44

Sreećaaaan rođooos!!!
Moon child

User avatar
natasa
Posts: 315
Joined: 27 Mar 2008, 02:35
Location: munze konza

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasa » 01 Aug 2010, 15:14

HVALA
:romance-grouphug:
Kad učenik bude spreman guru će biti tu.

User avatar
Asteria
Posts: 145
Joined: 04 Aug 2009, 04:33

Re: Pisma iz Australije

Post by Asteria » 26 Dec 2010, 15:12

Pitam se gde da ti pisem...
Nisam usamljena,nisam sama.
Ali-jako mi falis...
Blizi se moj prvi rodjendan,za koji dan..I svi ce biti tu...I znam da ces i ti sa tovjim andjelima biti sa nama...Znam ovih godinu dana da si uz mene-i kad si tu fizicki i kad nisi...
Znam da mislis na mene i da mi saljes svoje andjele i da je sve ok.
Ali...falis mi...
I jako mi je zao-ne zao-grize me to sto sam bila na pocetku i sto nisam mogla da zamislim da mogu tako da se vezem za tebe,grupu..zao mi je sto nisi sad ovde...
Znas...ti si moje nebo...moja roze Vs...I puno te volim...
Juce sam opet bila ljuta na tebe sto te nema.
Jutros mi je mama javila da si joj pisala..Tako sam plakala...
Ti si jedno divno bice i zaista sam srecna sto te imam za sponzora.
Rekla si:do sad si letela svojim krilima,sad ces dobiti mlaznjake.Hvala ti.
Toliko stvari..situacija..malo-ali predivno...
Vs radi svoje i zna zasto nas stavljaju u situacije i trenutke...
Moja VS je zelela da vas volim ne posesivno.Naucila sam da vas volim u tisini.Naucila sam da kazem da volim.Ne plasim se vise da to kazem.
Prekidam sad kuckanje.
Nisi sama kao sto nisam ni ja.
Jesmo daleko,ali imamo ono sto niko ne moze da nam uzme-imamo ljubav za sebe i druge.
Molim Vs da ti da internet i dobru konekciju.Nisam do sad molila direkno za nesto-a evo sad-iz duse i srca jako molim da dobijes internet.
Veliki zagrljaj ti saljem i andjela sa rozim krilima i zvezdanom prasinom da ti posalje osmeh...

:angelic-innocent: :angelic-innocent: :romance-heartsfade: :romance-cloud9: :romance-grouphug: :greetings-wavingyellow:
...tišina jednog trenutka koji nikad neće biti apsolutna tišina,
ali će biti jedini trenutak koji se nikad više neće ponoviti...
jer je on samo sad...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by naca » 01 Aug 2012, 11:41

Draga, najsrecniji rodjendan ti zelim od srca.
Nikada necu zaboraviti onaj 1. avgust, poslednji pred odlazak u Australiju tj u Sidnej.
Lora, Viktor, Djole, ti i ja, kao pusteni sa lanca u SKCu pa na ulici.
Diiiiivan provod uz Budjav lebac.
<3
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

Post Reply