od jedne do druge zavisnosti...

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by kole » 01 Aug 2012, 23:41

srecan presrecan rodjendan, love and hugspisem kratko iz kafica naRudniku
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 17 Oct 2012, 15:46

Nemam pojma zašto ne pišem na svojoj temi.

Valjda iz nekog osećaja da na svojoj temi treba da pišem SVE što sam ja, a to nikako nije moguće. (Stvari se dešavaju i menjaju brže nego što mogu da ih procesuiram i opišem).
A možda i iz nekog osećaja da sam ja neka potpuno druga osoba od one koja je ovo pisanije započela, pa mi je nekako protiv pravila da pišem na “tuđoj” temi. (Čak mi je i avatar drugačiji, stvarno mi se čini kao da je to neka druga osoba, iako znam da sam to bila ja. Nešto poput one pesme Mike Antića “Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić, Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja odela, Sa mojom ženom leže u krevet na moje rođene oči, Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde daleko u Lenjingradu”…)
Ne znam. Znam samo da mi ovo što sam navela kao moguće razloge nepisanja na svojoj temi sada deluje privlačno, kao da to više nisu razlozi protiv nego razlozi za.
Odjednom mi se vraća ovamo, kao što bih se vratila nekoj staroj kući iz detinjstva u kojoj odavno više ne živim…
Čudno…
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 23 Oct 2012, 03:38

Stalno razmišljam o tom večitom pitanju – zašto mi ljudi ovo radimo? Zašto pijemo, drogiramo se, prejedamo se, kockamo se...

Opet sam počela da jedem sranje od hrane za koju znam da mi ne prija i da me goji. Ona je toliko loša da mi čak i ne treba da se prejedam, mada i to radim.
Spolja gledano – stvarno nemam neki razlog.

Mislim, razlog je glup.
Mrzi me da spremam zdrave obroke, mrzi me da smišljam šta ću da spremam, mrzi me da nabavljam namirnice na sto različitih mesta... Mrzi me a i nemam vremena... A ponekad nemam ni dovoljno para, zdrava hrana je najskuplji brend.
I onda idem linijom manjeg otpora, i večeram omiljeni čips i omiljeni sladoled uz omiljenu TV seriju. Tri omiljenosti u pola sata, pa gde to ima... Osim u overiterstvu...

Ne znam šta da mislim...

Do skoro sam verovala da je uzrok svemu moja nesposobnost da se nosim sa svojim osećanjima – strahovima, ljutnjom, odbačenošću... Neko/nešto me povredi a ja pobegnem u samo-omamljivanje, „popravim se“ na brzaka nekom hemijom i teraj Miki dalje, sutra je novi dan...
Ali ne, sad se ne popravljam, nemam zašto, uopšte mi nije loše...
Naravno, imam blage uspone i padove, ali mi život generalno ide uzlaznom linijom. Stabilno.

I onda se pitam, da nije možda u pitanju neka navlaka, ne na ono što smatram predmetom svoje zavisnosti (supstanca, hrana, kockanje, ljudi, seks bla bla), već na sam mehanizam popravljanja sebe same – kao, uvek moram nešto sebi da radim, da menjam to što jesam, kad mi je loše da se popravim, kad mi je dobro da se malo pokvarim... Tako nekako...

Uh, ako ima istine u tome onda možda sve što sam do sada verovala da znam o sebi pada u vodu... Treba mi nova glava sa čistim prostorom unutra, nova sveska a možda i novi sponzor...
Samo se program uklapa i u ovo novo stanje, u promenu pravca...
Ne moš’ ga prej... nikako...
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by nale » 23 Oct 2012, 09:19

natasha wrote:I onda se pitam, da nije možda u pitanju neka navlaka, ne na ono što smatram predmetom svoje zavisnosti (supstanca, hrana, kockanje, ljudi, seks bla bla), već na sam mehanizam popravljanja sebe same – kao, uvek moram nešto sebi da radim, da menjam to što jesam, kad mi je loše da se popravim, kad mi je dobro da se malo pokvarim... Tako nekako...
Uf, Nato, koliko ovo mene muci samo da znas.
Mozda bih najbolje sebe i mogla da definisem kao osobu koja se stalno nesto popravlja, ili barem razmislja o tome.
Bas sam pricala sa nekim skoro koliko sam navucena na tu "misiju" popravljanje same sebe. Prosto me panika uhvati, neki osecaj besmisla i besciljnosti kada ne znam sta bih vise popravljala na sebi. Umela sam povremeno da budem "dobra" :) i ne komplikujem sebi zivot pa da napravim sebi neko sranje, neki problem, samo da bih imala sta da popravljam.

Citam ovih dana nesto o samoprihvatanju (zadala mi sponzorka domaci :)) i pocinjem da naslucujem koren te svoje potrebe, to neprihvatanje same sebe ovakve kakva sam, te ideje da ce jednog dana kada ja postanem onakva kakva mislim da treba da budem i sve ostalo postati ok.

Dok nisam pocela dublje da razmisljam o ovome, nekako sam izjednacavala samoprihvatanje i samopostovanje. Tek sad pocinjem da uvidjam sustinsku razliku i to koliko ovo drugo ne moze da se postigne bez ovog prvog i to tim redom- prvo samoprihvatanje pa tek onda samopostovanje i ljubav prema sebi.

...E sad samo jos da se ta moja "silna otkrovenja" nekako nakaleme na moje i srce i um, a ne da budem veciti filozof koji samo razmislja o zivotu, umesto da ga zivi.
Malo me rastuzuje i obeshrabruje to sto svasta nesto meni postane jasno na intelektualnom nivou, a onda se u praksi uverim kako ama bas nemam pojma.

Vezbacu jbg, valjda to tako ide. Ako nista i to je neko popravljanje sebe pa cu biti mirna neko vreme :)))

Grlim te i ljubim i hvala na ovom postu!

T

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by naca » 23 Oct 2012, 10:58

Ja sebicnjakovicka, naravno sam prvo citala i pisala na svojoj temi,
kad ono, neverovatno, bas o tome citam (slicno) ovde.
natasha wrote:već na sam mehanizam popravljanja sebe same – kao, uvek moram nešto sebi da radim, da menjam to što jesam,
jeste da sam izvadila iz konteksta, samo moram da kazem nesto o ovome.
Ovaj deo - menjanje same sebe - mi je bio jaaaako bolan.
Bolela me dusa, telo, sve.
Neki clanovi cesto kazu - Necu da me boli nista i . - ne pijem i hocu da mi bude dobro.
Kod mene tako nije moglo.
I ja sam htela - da me ne boli, da ne trpim oporavak, nego da mi bude LEP lak i radostan - nije moglo

E, ruku na srce, bolelo je vrlo vrlo kratko TO vezbanje:
nereagovanja - MA STA se desavalo, cutanje, slusanje, rajsferslus na ustima.
MA KOLIKO me vredjao neko - isto - rajsferslus. Auuu jbt, teske vezbe,
ali to su SAMO VEZBE, ajde nije mi tesko da vezbam i da vidim ishod,
kad vec jedem govna jedem do kraja - SVE hocu kako mi sponzorka kaze.

Samo 2 ili 3 puta SVEUKUPNO, primenivsi ovu vezbu (kada mi je uspelo - a trudim se da mi uspe makar crkla)
rezultat je D O S A O, jeboteeee
Kada me je neko istinski vredjao i cak govorio neistinu, obracajuci mi se licno, jaaako povisenim glasom i mlataranjem - JA otcuta SVE.
(A, da, zaboravih - vezba jos ukljucuje da ne menjam ni izraz lica, znaci da NE pokazem da sam povredjena)
Kako mi se kidalo u stomaku i u dusi - da poludiiim nista vise - ali otcutah (sa mislima koje sam vezbala da vrtim u glavi: SVAKO ima pravo da na svoja usta kaze sta god hoce)
Cak ni ne rekoh nista.
TU vezbu sam primenila samo 3 puta SVEUKUPNO u zivotu.
Posle toga - nije mi se javljao ni bol ni bes ni mrznja ni osvetoljubivost.
I vise mi se do danas ne javlja.

Volim i ljubim Natashu, njenu temu
i sve druge koji citaju
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 23 Oct 2012, 17:35

talita wrote:Citam ovih dana nesto o samoprihvatanju (zadala mi sponzorka domaci :)) i pocinjem da naslucujem koren te svoje potrebe, to neprihvatanje same sebe ovakve kakva sam, te ideje da ce jednog dana kada ja postanem onakva kakva mislim da treba da budem i sve ostalo postati ok.
I ja, otkako sam napisala prethodni post, razmišljam o uzroku te potrebe kod sebe.

Ja mislim da sam ja to naučila da radim u porodici. Sećam se da su svi uz koje sam rasla stalno imali taj fazon reagovanja na druge. Ja sam vrlo rano dobila poruku da sa mnom nešto nije u redu i da me treba menjati, ali nisam dobila jasnu poruku šta treba da menjam. Jer, nikad nije bilo prostora da budem mirna, spokojna, prihvaćena u svojoj koži, da budem to što jesam...

A to je i suština kozavisnosti – reakcija umesto akcije. Gledati druge i reagovati (naravno kritički i neodobravanjem) na njihove osobine, reči, postupke, izgled... Umesto - biti svoj, imati i posedovati svoje misli, osećanja, raspoloženja nezavisno od toga što neko pored mene/na mene pizdi, drami ili nervozno uzdiše.
Meni to jako teško ide jer takav stav prema sebi ( koji ja zovem poštovanje, prihvatanje i uvažavanje sebe) nije bio u repertoaru ponašanja koja sam imala priliku da učim. Ja sam rasla okružena kozavisnicima, kritičarima, intruzivnim „reagovateljima“, nuklearnim reaktorima... Zračena sa svih strana... Tako sam rano izvučena iz svoje kože da i nemam pojma kako je to biti u njoj. Mislim, uvučem se u svoju kožu ponekad, ali bude mi tesno unutra... Pa onda moram napolje...
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 23 Oct 2012, 17:38

natasha wrote:A to je i suština kozavisnosti – reakcija umesto akcije.
Ako je ovo gore tačno onda je, Naco, ovo tvoje najbolji lek-
naca wrote:Kada me je neko istinski vredjao i cak govorio neistinu, obracajuci mi se licno, jaaako povisenim glasom i mlataranjem - JA otcuta SVE.
(A, da, zaboravih - vezba jos ukljucuje da ne menjam ni izraz lica, znaci da NE pokazem da sam povredjena)
Kako mi se kidalo u stomaku i u dusi - da poludiiim nista vise - ali otcutah (sa mislima koje sam vezbala da vrtim u glavi: SVAKO ima pravo da na svoja usta kaze sta god hoce)
Cak ni ne rekoh nista.
Jer, nereagovanje na ludilo je jedini način da u njega ne budemo uvučeni. Ja znam da si ti šampion u tome i često sam ti se divila zbog te sposobnosti da odćutiš tuđe sranje. Ima u tome velike moći, jer najčešće oni koji direktno napadaju upravo i traže toksičnu reakciju (opet klasična kozavsinost) jer se toksičnošću hrane. Nereagovati, ne dati znaka od sebe, ne pokazati svoju povređenost je način da se prekine ta bolesna situacija.
Kao što rekoh, ja do tih visina nisam stigla. Imam svoje vodopade i u folderu „ne reagovati na...“ imam pozamašan repertoar ljudskih ponašanja, ali nekad moram da stavim crtu i povučem jasnu granicu... Na neke stvari moram da reagujem.
Balansiram, ali ne uvek uspešno.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by naca » 24 Oct 2012, 10:57

Samo da se javim i pozdravim, nemam vremena za pisanje sada.
Grlj grlj grlj
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
maya
Posts: 271
Joined: 12 Dec 2010, 17:48

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by maya » 24 Oct 2012, 22:02

Meni uopšte nije jasno ovo što Naca piše...

Pa, mene je takvo ponašanje uništilo!

Ćutanje, gluma da je sve u redu i onda kad nije, kad sam besna, kad me neko uvredi i povredi...Pa, ja sam to obožavala da radim. Da vide ljudi kako sam ja jaka i da mi ne mogu ništa. Pa još se i nasmejem kad se to neko tuđe ludilo završi. I odem, sa stilom, na nivou...

A onda...

Stignem kući, kad ostanem sama, krene ili plakanje, ili vrištanje, dranje ....Ili neko nedužan strada, obično neko meni blizak i drag, pred kim ne moram da glumim.

Pa, onda na tu osobu, onu koja me je naljutila, posle 100 godina, kad sve postane zaboravljeno, ja saspem sav onaj gnev i bes, koji sam prećutala...

Meni to nije rešenje.

Ili ja nisam ukapirala Nacu.

Ja sad vežbam da kažem ODMAH šta me muči, DIREKTNO toj osobi, FINO, KULTURNO....Sve samo ne ćutanje!

User avatar
maya
Posts: 271
Joined: 12 Dec 2010, 17:48

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by maya » 24 Oct 2012, 22:29

natasha wrote: I onda se pitam, da nije možda u pitanju neka navlaka, ne na ono što smatram predmetom svoje zavisnosti (supstanca, hrana, kockanje, ljudi, seks bla bla), već na sam mehanizam popravljanja sebe same – kao, uvek moram nešto sebi da radim, da menjam to što jesam, kad mi je loše da se popravim, kad mi je dobro da se malo pokvarim... Tako nekako...

Uh, ako ima istine u tome onda možda sve što sam do sada verovala da znam o sebi pada u vodu... Treba mi nova glava sa čistim prostorom unutra, nova sveska a možda i novi sponzor...
Samo se program uklapa i u ovo novo stanje, u promenu pravca...
Ne moš’ ga prej... nikako...


Da ne citiram sad i Talitu, ali sve što sam pročitala u poslednjim postovima o popravljanju sebe- u svemu sam se prepoznala.

Ja kroz hranu najbolje vidim to moje ponašanje. Mara će me odmah ukapirati, ako pročita.

Ja non stop radim na tome da smršam. To je moja životna misija. Moja opsesija broj 1. Ja sam sve svoje mane i nezadovoljstva projektovala u svoje kilograme i oduvek sam verovala da će sve biti u redu- samo da smršam. Samo još malo, još samo 1 kilo...

Moji najgori i najnesrećniji trenuci su bili onda kada sam bila dovoljno mršava, po mojim nakaradnim merilima. Ja mislim da je to iz 2 razloga:

1. postajalo mi jasno da biti mršav ne znači biti srećan i zadovoljan i da to ne samo da nije dovoljno, nego nikakve razlike nema u kvalitetu mog života, nikakve razlike u načinu mog razmišljanja, u količini mog ludila- i debela i mršava ja sam ista i sve oko mene je isto;

2. osećala sam strah i paniku uvek kad smršam koliko želim jer sam ostajala bez tog svog posla, nisam znala šta i kako dalje, šta sad da radim kad sam smršala....onda se malo ugojim, pa opet na dijetu...


Možda iz istog razloga i sa alkoholom pravim recidive.

Ne umem da se opustim, da dozvolim sebi da se osećam dobro, da pustim sebe da budem srećna...

Trenutno ne znam čega se više plašim: ponovnog napijanja ili jednog lepog i uspešnog oporavka...

Kako ću ja trezna i srećna? Šta sa toliko lepote u životu? Gde da se sakrijem od ljubavi, i svoje tuđe, kad navali? A već je krenula da navaljuje... :))))
Last edited by maya on 27 Oct 2012, 15:15, edited 1 time in total.

Post Reply