od jedne do druge zavisnosti...

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by nale » 25 Oct 2012, 09:58

aurora wrote:Ne umem da se opustim, da dozvolim sebi da se osećam dobro, da pustim sebe da budem srećna...Kako ću ja trezna i srećna? Šta sa toliko lepote u životu? Gde da se sakrijem od ljubavi, i svoje tuđe, kad navali? A već je krenula da navaljuje... :))))
Tacno u srz, draga Aurora!

Ja nekako osecam da nemam gde nego napred pa kud puklo da puklo.
Ovo drugo doooobro znam (kako je biti pijana i nesrecna), ali kako je biti trezan i srecan, kako izgleda dati i primiti ljubav bez straha da necu razocarati ili biti razocarana, kako je to kad sopstvena koza nigde ne zulja i ne steze...ni ne znam kako to izgleda, a plasim se unapred.
Osecam se kao na nekoj uzanoj stazi gde mogu samo ili napred ili nazad. Ispred mene oporavak i strah od nepoznatog, iza mene sav mulj proslosti i ocaj koji je razjapio svoja zvalava usta da me napokon capi i proguta.
Taj strah od ocaja je jaci od straha od nepoznatog pa guram napred, osvrcuci se tek toliko da vidim koliko sam mu umakla.

Ljubi vas i grli vasa Talita

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 28 Oct 2012, 01:51

Riknuo mi je internet a i lap top mi crkava pa cu samo kratko da viknem sa telefona:

MRZIM SVOG INTERNET PROVAJDERA I MRZIM SVOJ LAP TOP!!!
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 03 Nov 2012, 14:37

Izbacila sam gluten iz jelovnika.
Mnogo se bolje osećam, i fizički i psihički.

Gluten free /gluten sober-clean – peti dan!
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 03 Nov 2012, 15:23

A inače sam kao skapirala negde zašto sam u proteklih mesec dana počela da brljam sa hranom.

Ja to tako samo u retrospektivi mogu da shvatim uzroke; u trenutku dešavanja nisam baš sposobna da saberem dva i dva i ukačim šta, kako i zašto...

Imala sam naporan mesec iza sebe. Dobar i sadržajan, ali naporan. Radila na tri projekta. Dobila potpuno novu priliku da se oprobam u novoj oblasti koja podrazumeva da držim prezentacije i vodim grupe. Nisam imala pojma da sam sposobna za tako nešto, na jeziku kojim ne vladam u potpunosti. Pojela me je nervoza dok sam se spremala za to. A ja jela... nervozu. Uzajamno pOjEdAnJe.

Borba nije bila samo na nivou „ja i moja nervoza“, „ja i moja nesigurnost/perfekcionizam“. Borba se nastavila i posle prvog uspeha, kad sam pokazala sebi da mogu, i to prilično dobro... E to je tek nelagodno, uopšte mi se ne uklapa u arhetipsku lošu sliku o sebi samoj. Još uvek mi ne prija da shvatim da sam možda u nečemu i dobra.
I tu nelagodu treba amortizovati nekako... mekim i patišpanjastim zalogajima...

Dalje... na jednom od projekata menadžer je počeo da šalje čudne signale oko sebe, dvostruke poruke... Nivo tolerancije mu je opao do čudnih dubina. Uznemirilo me je to (što je valjda normalno) i pomislila sam da sam ja u pitanju, da ga ja nečim iritiram (što je nenormalno, kozavisnički, bar dok se ne pojave jasni dokazi). I tu konfuziju realnosti i tripa je valjda bilo lakše podneti uz neku poslasticu.

Posle sam saznala da je prolazio kroz ličnu dramu i da je sa svima bio prilično netrpeljiv. I izvinio se na kraju, rečima i delom.

Na sve to – kongres, neminovno okupljanje ljudi iz iste branše, saradnja, usavršavanje, networking blabla. Dva cela dana. Uh, nije mi toliko strašno da slušam govornike, može se tu ponešto i naučiti između suvoparnih PPPa, ali sve ono što ide između predavanja - pauze, kafe, ručkovi, sav taj prostor za neformalno druženje, kad treba trabunjati neke nesuvisle ritualne floskule, biti „nasmejan i pozitivan“ i cvrkutajući ne reći ništa o sebi... E to me užasava. Ne zato što je to užas po sebi nego zato što sam ja sociofob i glupo se osećam kao učesnik u socijalnim ritualima... Gde god je neka grupa ljudi, ja sebe doživljavam kao otpadnika.
Stari dobri osećaj nepripadanja nigde i nikome... Kulturni otpad -moje drugo ime.

I tako to... Bilo pa prošlo. Šta ne mogu da menjam – učim da živim sa tim...
Idemo dalje...
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 26 Nov 2012, 02:01

Ne izlaze mi iz glave dve priče o dva dečaka, naizgled potpuno nepovezane jer su spomenuti dečaci iz različitih prostora, vremena i kultura...

Prvu priču čula sam od čoveka koji je dobar deo detinjstva proveo u sirotištu. Kaže da je kao osmogodišnji dečak (sada je u svojim šezdesetim godinama) bio u sobi sa dečkićem još mlađim od njega koji nikada nije imao priliku da proslavi rođendan onako kako većina dece to radi. Međutim taj švrća je redovno, svake godine sebi za rođendan pevao Happy birthday to me, ne hajući mnogo za to što nema ko da mu se u tome pridruži.

Drugu priču čula sam od svog sina. Nedavno sam ga pitala da li je u kontaktu sa jednim od njegovih drugara iz starog kraja čiju sam životnu priču imala priliku da pratim sa komšijske distance. Taj mali je od najranijih dana imao priliku da u svom okruženju vidi sve najgore – imao je svega šest godina kad mu je majka umrla od prekomerne doze heroina, otac je ušao u legendu kao „čovek koji je tri stana strpao u venu“ a babe, dede i ujaci – svi u kriminalu i svemu što uz to ide... I svi (kao komšije bar) vrlo neprijatni i zastrašujući ljudi... Osim tog malog koji je uvek bio topao, sladak, pristojan, pametan i - naprosto cool. Kao da je u tu porodicu sa neba pao, greškom.

Pitam ja svog sedamnaestogodišnjeg sina šta on misli kako se taj dečak (pobogu) izvukao i postao potpuno drugačiji čovek od svih koji su ga vaspitavali (bolje reći nevaspitavali i zanemarivali). I dobijem sledeći odgovor:
„Da li se sećaš njegovog ogromnog, pametnog psa koji ga je svuda pratio? E vidiš on je meni ispričao da je, od najranijih dana, stalno sebi govorio da je taj pas njegov roditelj, i verovao je u to. I stvarno, oni su bili neverovatno povezani i taj pas je bukvalno mogao da mu čita misli... Ja mislim da ga je to izvuklo, ta ljubav između njega i psa i ta vera da mu niko od onih ludaka nije rod, već samo taj pas koji ga neizmerno voli i brine o njemu...“

Ganule su me te dve priče, do suza. Ne toliko zbog tužnih, ničim zasluženih dečijih sudbina i njihovih, od samog starta, nepravedno raspodeljenih životnih karata... Već više zbog njihove otpornosti i nagona da se postaraju o sebi uprkos tome što ni od koga nisu imali da uče kako se o sebi starati... To pokazuje koliko su ta deca emotivno zdrava... psihički otporna...

Ja to nisam bila; nisam umela da se, kao oni, zaštitim. To je razlika između survivors and victims. Ti dečaci su bili deca-borci a ja sam bila
dete-žrtva.

Da, ja sam se predala još kao dete, i brzo i lako naučila kako da se zanemarujem i uništavam. To sam naučila od svojih najbližih, usvojila i još nadogradila dodatnim tehnikama samodestrukcije koje sam usput kroz život pokupila.

Srećom, iako nisam imala taj nagon koji su ova dva dečaka tako lepo i kreativno manifestovala još u najranijem detinjstvu, uspela sam tokom života da naučim i shvatim kako da se zaštitim i brinem o sebi. Moj život je moja odgovornost i nemam pravo da ga traćim i trujem ogorčenjem.

Mnogi kažu da je ljubav glagol (ne pričaj da voliš nego pokaži) ili da je ljubav stav i životni princip... Slažem se, uz jedan dodatak – za mene je ljubav prema sebi odgovornost. Nemam pravo da se ne volim. Kada to radim - kada se ne volim - postajem svinja pred koju je u blato bačen biser.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by naca » 26 Nov 2012, 09:44

Uf, kako me je dirnuo tvoj post o decacima.
Bas ti hvala za pricice.

Odmah sam zgrabila za sebe sta mi je trebalo:
natasha wrote:Mnogi kažu da je ljubav glagol (ne pričaj da voliš nego pokaži)
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 28 Nov 2012, 14:03

Vuk wrote:
Re: Razmišljam o tome da zauvek odem sa Foruma...
od Vuk » 26 Jul 2012, 14:27


Jbt mene sramota kad vidim kako se vodi ovaj forum. Sad smo već blizu da ništa sa čime se određeni ne slažu ili se ne slaže sa razumevanjem AA programa odredjenih osoba ne sme napisati. Mi ne dajemo savete ali vam savetujem da ne dajete savete =))))).
Žao mi je na kraju svega.
Verujem u ovaj program jer je meni od života napravio banju u poslednje četiri godine. Baš mi je bedak kad vidim da se drugačija razmišljanja ne dozvoljavaju, a upravo se u različitosti ono što je dobro najbolje prepozna. Verujem i da je najbolje samo ponuditi pa da ljudi uzmu ono što im pomaže, nekima od nas pomažu drugačije stvari nego nekim drugima, ali kada ne postoji ništa osim jedne stvari koja se nudi onda se to ne zove ponuda nego monopol, a o tome već ne osećam dobro. Verujem i da razumevanje 12 koraka svako razvija za sebe. Zato je meni ovaj program toliko moćan, jer me pušta da budem drugačiji i učim uvek iznova šta od života želim za sebe, umesto da slepo sledim ono što bi drugi za mene mislili da je najbolje. Ja imam samo ono što ja imam i to mogu da ponudim. Nekome to pomogne, a nekome je potrebno nešto što ja nemam i to će možda naći kod nekog drugog. Možda se ja iz nekih egocentričnih razloga ne složim sa tim "drugim", ali ako je to ono što je osobi pomoglo da nadje svoj put i ostane trezan - SAMO NAPRED - možda ću na kraju ja to uzeti od njega. Na kraju mi je drago da tražim i sledim svoj put, imam utisak da mi za sada čini dobro =).
"Mi"(ko god bili mi) ne dajemo savete, pa s toga brišemo postove koji nam se ne dopadaju ili jednostavno izguravamo ljude suptilno napolje =))).
Žao mi je

Od ovog gore Vukovog posta bih napravila manifest foruma. Trenutno mi mnogo pomaže pri samo- preispitivanju u vezi HelpRebusItiks pojave in general. Postavljam sebi razna pitanja u vezi toga šta osećam i šta me rukovodi. Pokušavam da primenim Korake i Tradicije na sve aspekte svog života uključujući i ovaj (štagod to bilo), i preispitujem se koji su mi motivi. Evo do čega sam došla:

HelpRebusAnalitycs kao osoba je jedno a HelpRebusitiks pojava/fenomen je nešto sasvim drugo.
Nešto poput Koleta – kao osoba je jedno a kao Koletitis pojava/fenomen je nešto sasvim drugo.
Kad ta dva (osobu i njen princip ponašanja) u glavi razgraničim - onda mi je lakše. Takve osobe kao individualne pojave me ne zanimaju i koliko god da me tangiraju ili ne tangiraju svojim ponašanjem - mogu da se distanciram i rešim to u svojoj glavi, bez ulaženja u diskusije bilo kog tipa. Uglavnom se kao krajnji zaključak iskristališe da neki ljudi jednostavno nisu dobri za moj oporavak i da imam pravo da ih ne puštam u sistem. Tu je ignosrisanje/sklanjanje najbolje rešenje.

Međutim, pojave koje se kroz njihovo ponašanje manifestuju, pogotovo kada operišu unutar neke zajednice u kojoj dobronamernost, saosećanje i empatija treba da budu osnovni principi, (jer je to zajednica ranjivih i osetljivih ljudi koji se otvaraju i obraćaju za pomoć) – e protiv takvih pojava moram da dignem glas. To mi je obaveza i dužnost prema ljudima i zajednici kojoj pripadam, prema vrednostima kojima težim i prema životnoj filozofiji za koju sam se opredelila. Ako je naše zajedničko dobro na prvom mestu, i ako su principi iznad ličnosti, onda je naša obaveza da dignemo glas protiv postupaka vređanja, omalovažavanja, verbalnog zlostavljanja, devalviranja i ostalih ataka na pojedince koji ovde dođu da potraže pomoć.

Da pojednostavim priču – uslov da neko ovde ima dozvolu da piše nije ni da bude AA-ovac, ni marsovac, niti da mu se u bilo čemu mišljenje poklapa sa mojim ili bilo čijim drugim. Naprotiv, različita mišljenja su dobrodošla. Ali uslov da se ovde piše jeste da to pisanje ne bude zlonamerno i sa motivom da ponizi i degradra bilo koga i bilo šta.Svako mišljenje , suprotno ili ne, se mora izraziti na pristojan i neuvredljiv način.

Bojim se da sam, iz želje da ne ponovim grešku o kojoj govori citirani Vukov post, ovde povremeno zanemarivala odbranu principa dobronamernosti i ćutala i kad nije trebalo. Mislim da neću više. Postupaću po svojoj savesti.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by naca » 30 Nov 2012, 08:47

O drago moje bice,
procitah ovaj tvoj post jos kad je izasao,
al nikako da napisem neki odgovor,
jer sve mislim: nisam dovoljno pametna. A i nisam.
natasha wrote:To mi je obaveza i dužnost prema ljudima i zajednici kojoj pripadam, prema vrednostima kojima težim i prema životnoj filozofiji za koju sam se opredelila. Ako je naše zajedničko dobro na prvom mestu, i ako su principi iznad ličnosti, onda je naša obaveza da dignemo glas protiv postupaka vređanja, omalovažavanja, verbalnog zlostavljanja, devalviranja i ostalih ataka na pojedince koji ovde dođu da potraže pomoć.

Tebi od srca hvala iskreno za sve sto radis.
Mislim da radis najispravnije moguce.
Verujem da ce zbog toga ovaj forum visoko odskociti (icon_e_wink)
natasha wrote:Bojim se da sam, iz želje da ne ponovim grešku o kojoj govori citirani Vukov post, ovde povremeno zanemarivala odbranu principa dobronamernosti i ćutala i kad nije trebalo. Mislim da neću više. Postupaću po svojoj savesti.
Veruj mi i da cak zelis da ponovis sve gore navedeno - TI to ne bi mogla.
Zato ti hvala ti hvala ti hvala.
Kao sto vidis, draga, niko vise ne kuka za analitickim, a ja sam se uspavala iscrpljena od pokusavanja da ga razumem.
Eto.
Sutra imamo proslavu 6 godina postojanja AA u Srbiji, tj Beogradu, docice nam puno gostiju i nedostajaces nam.
Puno. Meni bar.
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 30 Nov 2012, 14:44

Hvala ti draga, znači mi to.
Volela bih da sam tamo sa vama sutra. Pozdavi celu ekipu. Nedostajete mi.

Ako se setite objavite na sastancima da pokrećemo online Skype ženski 12 Steps sastanak.
Evo teksta objašnjenja (abstract lol) pa ga prosledite zainteresovanima.


Dragi svi!
Osnivamo novu žensku 12 Steps Skype grupu na našem jeziku za zavisnice svih vrsta. Ona nam je potrebna iz sledećih razloga:

1. Sve je više onih koji žele da rade program a ne mogu jer žive u unutrašnjosti i nemaju priliku da putuju u gradove gde bi mogli da prisustvuju sastancima i pronađu sponziorke. Eto veličenstvene prilike za širenje poruke i dvanaesti korak.

2. Sve je više onih koji bi, uprkos tome što žive u inostranstvu i imaju obilje prilika da idu na sastanke, želeli da dele na svom jeziku.

Eto prilike da podelimo jedni sa drugima ono čega imamo u izobilju – mi trebamo vama i vi trebate nama... (Ko god da smo to mi i vi).
Molim vas da prosledite ovaj mail svima za koje mislite da bi mogli biti zainteresovani. Kada ustanovimo sve vremenske zone koje su u igri, moći ćemo da pristupimo dogovoru oko najadekvatnijeg termina koji će, u granicama realnog, odgovarati svima.
Zainteresovane 12 steperke mogu se obratiti Nataši ili Maji na pp ili mailom.


ps.Ako stampate ovo ili saljete elektronskim putem ubacite nase mailove na kraju plz.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

User avatar
natasha
Moderator foruma
Posts: 372
Joined: 21 Jan 2012, 12:29

Re: od jedne do druge zavisnosti...

Post by natasha » 30 Jan 2013, 14:13

Pročitah nedavno izreku: „Nije bolna promena nego je bolan naš otpor promeni“.

Živa istina.

Trenutno se osećam kao da idem na dva koloseka istovremeno. Kao da imam dva paralelna uma, jedan ovozemaljski, težak kao kamen, opor, ljut, sitničav i zamerljiv, i drugi lak kao pero, vazdušast i neopterećen kao balon... I oni nekako rade zajedno. Vozaju me gore-dole...

Na primer, kad me manipulativna kraljica drame i moj (ponekad)dragi kolega sa posla Rod pita kako mi se sviđa „njegova promocija“ oko koje se toliko mučio, patio i znoja prolio, (a svi znamo da sam ja uradila sve – od idejnog rešenja, preko grubih radova do finesa i detalja) meni se okrene želudac. Pitam se da li je moguće da je toliko lud, bezobrazan, pokvaren, retardiran i sl. da prisvaja plodove tuđeg rada i još se hvališe kako se silno jadan namučio da sve to završi na vreme... I moram da se ujedam za jezik da ne bih rekla nešto zbog čega ću se posle kajati.

A onda mi se u sledećem trenutku ovaj vazdušasti deo osmehne i u mojoj glavi kaže: „ Ma pusti ga, zar je to važno ko je šta uradio? Ako mu je toliko stalo da ljudi veruju da je on to uradio, pa neka ga... Možda mu je, mučenom, to jedini način da dobije malo pažnje, pohvale i divljenja...“

Onda ovaj teški, zemljani, kameni deo odgovara: „ Ma da, samo ti ćuti na tuđa sranja i laži, time što ćutiš omogućavaš i podržavaš njegovo ludilo. Našla se dva kozavisnika – on seje ludilo a ti ga puštaš da hara...

„Ama mani se toga luda glavo, opet će ovaj Vazdušni, nije bitno, I on traga za onim za čim svi mi tragamo – za malo ljubavi i podrške. Svako ima svoj način, pusti njega da ima svoj, pa čak iako se tebi taj način ne dopada i čini pogrešnim – šta se to tebe tiče...? Gledaj (si ama mori) svoja posla i uživaj... Važno je da to što radite ima efekta, da utiče na ljude, to je bitno, a ne kome će zasluge za učinjeno...

I tako to ide u krug... Sreća da ne radimo često u istim smenama pa ne moram da slušam ni njegove nebuloze „spolja“ ni moje nebuloze „iznutra“...

Ali stvarno... svi smo ludi izgleda, na ovaj ini onaj način...

I kakve li ovo sve ima veze sa onim citatom na početku..?

E svašta...
Odoh da spavam.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

Post Reply