Da li je ovo moguce...?!

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

bojanbg
Posts: 13
Joined: 26 May 2012, 10:11

Da li je ovo moguce...?!

Post by bojanbg » 03 Jun 2012, 07:42

Isti tekst sam ostavio na jednom drugom sajtu sa istom
temom i za sada je odziv vrlo slab tako da nisam
nastavio da kucam bilo sta.
Sada cu pokusati i ovde...


Prosto ne mogu da poverujem da je ovaj forum o alkoholizmu toliko prazan.
Kao da je odvikavanje od alkohola isto kao odvikavanje od smokija ili sladoleda.
Svako u kuci ima internet. Mozda je ljudima lakse da umru od alkohola nego da
se iole potrude da se vrate u kakvu takvu normalu...
Voleo bih da znam da li da kucam ovde, to jest da li ovo iko cita.
Ako neko cita neka potvrdi. Ako ne, onda cu da kuckam u jedan fajl
za koji cu samo ja znati na mom racunaru, i tako cu da probam
da se olaksam za sve negativno sto je alkohol uneo u moj zivot.

I, ima li ovde zive duse?!

User avatar
maya
Posts: 271
Joined: 12 Dec 2010, 17:48

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by maya » 03 Jun 2012, 10:22

.
Last edited by maya on 10 Jul 2012, 15:36, edited 1 time in total.

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by nale » 03 Jun 2012, 14:29

I ja citam.

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by kole » 03 Jun 2012, 21:12

Ciao Bojane DOBRODOSAO na forum !
I ja citam obavezno sve sto se napise na forumu,

Ovom prilikom se zahvaljujem svima koji mi pomazu da ostanem trezan i srecan,

S najlepsim zeljama Vas kole
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

bojanbg
Posts: 13
Joined: 26 May 2012, 10:11

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by bojanbg » 04 Jun 2012, 23:45

E pa ljudi, drago mi je da nas ima kolko-tolko. Nasao sam ovaj forum zato sto vise uopste ne znam sta da uradim sa sobom, kako da otklonim kvar koji je ogroman. Evo, odlucih da pokusam sa pisanjem, za pocetak...

SASVIM STANDARDAN I VEC VIDJEN POCETAK

Imao sam tada 19 godina, to je valjda 4. razred gimnazije. Bio sam cist ko suza do tada. Sport, skola, bioskop, simpatije. Upisao sam gradjevinski fakutet u Beogradu i otisao sa drugom iz kraja kod njegove babe u jedno vojvodjansko selo. Prvo vece svi piju pivo i puse cigare u nekom malom lokalnom bircuzu koji je imao samo par stolova i jedan ofucani bilijarski sto, sav izbusen zarom cigareta i uflekan raznim sokovima, pivom, pepelom. Ja sam pio sok kao i svih godina do tada. Drugo vece isti smor za mene. Svi pijani igraju a ja kao goblin sedim u mraku i posmatram svoju buducnost kroz gusti, smrdljivi dim. Oci su me pekle, plakao sam kao beba kada se ukaki. Trece vece odlucih da se uklopim i pred svima eksiram neko jeftino pivo iz flase. E, to je bio aplauz, kakva sam faca bio. Posle par minuta osetih divne promene u sebi i popih jos jedno, onako odjednom, na eks. Kroz pola sata su me "iskusni" drugari kontuzovanog odneli prasnjavim puticem u kucu babinog druga i bacili na krevet kao vrecu budjavog krompira. Sutra smo kupili gajbu piva i ohladili je u nekom bunaru. Pio sam sporije. Kada je gajba bila prazna, krenuli smo u onaj isti kafic. Ispred kafica sam dusu ispovracao i otisao da spavam kao neki zombi iako je i dalje bio dan.

Vratili smo se u Beograd a ja sam bio "oplemenjen" za totalno novo alkoholno iskustvo.Tek sada vidim da sam sa 19 godina bio kao nezna, svetlo zelena biljka malih listova, koja sama sebe zaliva viskijem, onako, direktno iz flase.
Elem, zivot se nastavlja. Faks pocinje za mesec dana. Uzeh flasu viskija i pozvah neko musko drustvo u stan pokojne bake koji je zvrjao prazan. Imao sam zadatak da se brinem o tom stanu, usisavam, cistim, skupljam racune. Sa drugarima sam igrao karte. Sipao sam svakom po pola obicne case viskija i nekoliko kocki leda. Kao pravi mali tupsoni, imali smo dogovor da popijemo to na eks, onako na silu. I uvek smo tako dozirali i pili. Posle druge, trece progutane case smo vec bili naroljani kao svinje. Tada smo zvali ostale drugare telefonom i pricali ko zna sta. Bilo nam je toliko dobro da smo svaku priliku koristili da "igramo" karte. Postali smo nerazdvojni, pili smo ko ludi, poceli da izlazimo, jurimo devojke. Smarali su nas prijatelji koji su tu svracali i pili samo sok. Nekada bi prespavali u tom stanu onako izvrnuti, po principu ko gde zaspi a nekada bi se posle povracanja i klope, sunjali svako svojoj kuci. Sutra bi svako pricao kako je uspesno eskivirao roditelje i koliko je kafetina popio.

Bio sam vrlo stidljiv i povucen za nova poznanstva ali u svom drustvu sam bio opusten, veseo i pun novih ideja. Predavanja su pocela. Munjevito brzo sam onako pijan i opusten nasao devojku, drugarice, nove drugare. Drustvo se sirilo kao testo za hleb puno kvasca. Bio sam pun energije, imao sam dovoljno novca, bakin stan. Roditelji su mi priustili i auto zato sto su mislili da sam na pravom putu, da cu zavrsiti fakultet, naci dobar posao i postati ozbiljan covek.
Izlazio sam sa devojkom po klubovima. Bila je pravi laf, vesela, druzeljubiva, lepa, zgodna. Kasnije sam uvideo da je totalno blesava i bezbrizna. Koliki kofer iskustva je donela sa sobom, iz raznih sfera zivota, nikada nisam saznao. Bar ne u onoj meri u kojoj sam to zeleo. A zeleo sam da znam sve. To nije bilo pametno ni dobro za mene. Odjednom sam naucio sta to znaci ljubomora, nepoverenje... Bilo je bas gadno... Bila je prava "vrtirepka"... U krevetu djavo... Bila mi je prva, sa mojih 19 godina. Nisam znao gde se nalazim, sto od pica, sto od problema sa njom, koje sam sam ubacio u moj mladi, mali, jos svezi mozak.

I tako sam ucio u pauzama alkoholisanja... I tako sam se alkoholisao u pauzama ucenja. Nekada sam toliko bio nemiran i nervozan da sam ucio pored flase viskija. Sedim tako sat vremena, citam, pisem, pijem, pusim, pisam. Pokusavam da spojim nespojivo. Vrlo brzo napustam stolicu i nalazim se sa drugarima u bilo kom kaficu. Nastavljam da pijem do, na primer 23h i onda onako pijan, nastavljam do nekog kluba. Tamo popijemo boga oca, upoznamo brdo devojaka, napunimo imenik raznim telefonima i sutra ne mozemo da povezemo koja se devojka kako zove i koji je ciji broj. A uvek je najgori povratak kuci kada je vec svanulo...
Tako je sve pocelo...

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by kole » 05 Jun 2012, 09:57

Hvala ti Bojane za pricu,
jos jednom dobrodosao i nastavi da kuckas, vratio si me u proslost i podsetio na dane kada je bilo divno i kada je bilo grozno. Sada znam da ne bh voleo nikada , pogotovo DANAS da se vratim na taj uzas.
Iskren pozdrav i sve najbolje
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by nale » 05 Jun 2012, 10:56

Dragi Bojanbg,

Dobrodosao na forum!
Nastavi da pises. Moj oporavak je zapoceo upravo kuckanjem na ovom forumu.

Pozdrav,

T

User avatar
maya
Posts: 271
Joined: 12 Dec 2010, 17:48

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by maya » 05 Jun 2012, 20:57

.
Last edited by maya on 10 Jul 2012, 15:37, edited 1 time in total.

bojanbg
Posts: 13
Joined: 26 May 2012, 10:11

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by bojanbg » 06 Jun 2012, 00:39

Hvala vam za vase odgovore i misljenja, to mi dosta znaci. Ovo sto kucam nikome ne bih pricao a ko je bio samnom tada, nadam se da je zaboravio. Zadnjih 15-ak godina, moj zivot mi izgleda kao neki voz sa mnogo vagona. Voz se krece a ja hodam kroz vagone i u svakom novom u koji udjem, ja se napijem. Koliko jos vagona ima, ne znam, i to je ono sto me plasi...

PIJANSTVO n+1

Izlazim sa devojkom na veceru. Lep restoran, sredjen, muzika tiha, svetlost diskretna. Porucim flasu vina. Popijemo je brzo i porucim jos jednu. Tada ona poruci neku salatu a ja uvek izgubim apetit onako pijan i zelim samo da locem i locem. Cisto iz pristojnosti trazim da mi naprave samo pola porcije koju izbrljam ko neki trogodisnjak. Ne volim da jedem dok pijem jer me onda alkohol popusti i nista nisam uradio. Ne volim ni ukus ni miris alkohola. Mrzim ga. Jedva ga pijem. Pa ga kasnije malo lakse pijem. Pa onda eksiram, gutam, ulivam sve brze i brze. Da mogu, cini mi se da bih ga sipao u nos, usi, sipao bih ga direktno u mozak, samo da mogu. U jednom trenutku te veceri, kazem sebi dosta je bilo. Da, dosta je bilo vina. Porucujem duplu kajsiju i uvek se salim sa konobarima da mi ne donesu gustu kajsiju-sok, nego kajsiju-rakiju. Uvek mi je glavni i jedini cilj da se usvinjim, natreskam ili kako god to nazvali. Trazim racun, ruke vise nisu moje, jezik debeo, oci blentave, crvene. Jedva izbrojim novac. Konobar nam donosi jakne i dok je meni pomagao da je obucem, ja prdnem tako jako, da mislim da je to cuo i kuvar u kuhinji przeci pomfrit u fritezi. Nikakav blam nisam osetio a kako je bilo mojoj lepsoj polovini, to samo ona zna.

Sedamo u taksi. Pravac klub. Maltretiram coveka da stane u sred centra Beograda da se olaksam izmedju automobila, na neko drvo, kao pas. Mlaz pogadja hrapavu koru jadnog drveta, mokraca se odbija i prska me po pantalonama i kosulji a ono sto se sliva niz stablo, formira malu baru u kojoj njen vlasnik stoji. Prolaznici nisu bitni, kao ni onaj konobar koga sam socnim prdezem pozdravio, taksista takodje nije bitan. Da li je devojka bitna? Da li sam ja bitan? Nista nije bitno. Bitno je napiti se. U klubu nas ceka sto. Neki drugari su vec dosli. Piju. Ja cu viski i red bul. Nakon pete ture postajem beskrupulozan. Kao da sam imperator. Porucujem turu za turom iako ortaci imaju jos po dva nepopijena pica na stolu. Ne znam vise iz cije case i koje pice pijem. Ne osecam ukus. Startujem, pipkam, stipkam svaku ribu koja prodje a rodjena devojka pored mene. Trcim u toalet, povracam, sedam na wc solju, ruke na kolena, glavu na ruke. Spavam. Telefon zvoni u dzepu kao lud. Traze me po klubu, ispred kluba. Traze me u kolima. Budim se, umivam se. Guram se kroz masu. Startujem nepoznatu devojku, tu joj momak. Tu su i njegovi ortaci. Nista me ne zanima, hocu da pricam sa njom i tacka. Onako pod alko-anestezijom nisam mnogo ni osetio udarac pesnice u glavu. Pao sam kao pokosen na pod. Nekoliko tipova me je gazilo, sutiralo. Samo sam se sklupcao i cuvao rukama glavu. Uletelo je obezbedjenje i dodatno me je istamburalo jer su oni momci njihovi drugari. Bio sam zvezda veceri.

Izbacen sam napolje na mesecinu kao kesa smrdljivog djubreta iz koje nesto curka. Tako sam se i osecao. Na parkingu pola sata svadje sa mojim "prijateljima" i devojkom, ko ce da vozi. "Najbolji" sam, ne dozvoljavam nikome da vozi moj auto iako sam najpijaniji. Drustvo se trezni. Ipak ja vozim i zaustavlja me saobracajna policija. Duvao u njihov uredjaj i naravno oduzet. I nakon pola sata natezanja, pustise oni mene, naravno uz debelu novcanu stimulaciju(to je bilo u Slobino vreme, danas bi bilo teze za izvlacenje).

Dodjosmo u stan, drugari zapalili kuci, treba da svane brzo. Pa zar je to bio izlazak? Jebo te, sta sam ja to radio? Pijan vadim viski iz frizidera, casu ne uzimam, lakse je iz flase. Uz cigaru cugnem par puta. Palim novu cigaru i cvrckam i dalje. Svice. Devojka u dubokom snu. Ispraznih tu polovinu flase koju sam nasao. Ispusih paklu. Onako u fotelji. Pisam, umivam se, tesko mi da stojim. Ogledalo izbegavam. Ne znam koliko je sati bilo, mozda oko 10-11h, zovu roditelji. Ne javljam se. Uzimam pivo i nastavljam da se nalivam. Sve sam popio i oko 14h budim devojku. Teram je da trkne po pivo, navodno da bi me uspavalo. Samo mi je rekla da nisam normalan i otisla u prodavnicu. Posle toga je morala da ode kod svojih i ja sam ostao sam. Popio sam sve sto mi je kupila i nisam i dalje odgovarao na poziv roditelja. Bilo je mozda oko 17-18h kada su zvonili na vrata. Nisam otvarao, samo sam cutao. Onda sam ja zvao pajtosa da mi donese jos alkohola posto je moj kucni izvor presusio. Pre nego sto je dosao, povracao sam i na usta i na nos u isto vreme. Nije mogao da veruje da i dalje pijem. Posedeo je sat vremena i otisao. Ja sam ostao sam i nastavio da pijem. Zvala me je devojka a ja sam pricao kao da tek ucim da govorim, posle teske saobracajne nesrece. Probudio sam se sutra u fotelji. Na sta je licilo moje okruzenje, mozda i sami znate s obzirom da posecujete ovaj forum. Na sta sam ja licio i kako sam se osecao, smatram da takodje znate. Roditelje sam nesto lagao. Devojka je dosla popodne i slozili smo se da sam preterao. Te veceri sam jedva uspeo da pojedem samo supicu iz kesice. Zubi su me jako boleli a zeludac nisam ni imao. Narednih dana nisam pio, samo sam ucio. Oporavio sam se i fizicki i psihicki i vrlo brzo bio spreman za nove avanture. Tada sam i dalje imao 19 godina...

User avatar
kole
Posts: 289
Joined: 04 Apr 2008, 11:16
Location: Beograd

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by kole » 06 Jun 2012, 02:29

...Sve je lako kad si mlad...
( krv i suze mogu teci)... UH kakva prica, bar pola je kao moja i vise od pola.
pozdrav
One Day At A Time
D A N A S N E P I J E M

Post Reply