Da li je ovo moguce...?!

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by nale » 18 Jun 2012, 11:13

Cestitatam, Bojane...Jeeeeeee. TAPŠ, TAPŠ, TAPŠ! Svaka čast majstore!

Super što je forum malo živnuo!

Ja sam dobro...ma odlično sam. Baš je lepo biti trezan. Menjam se polako i svidja mi se to.
Ja čak ni ne primetim da se menjam dok se ne desi neka situacija, a ja primetim da sam odreagovala drugačije, ili kad ukapiram da me je nešto iznerviralo, a ja sam "samo" sat vrtela tu priču u glavi i do kraja dana i zaboravila da se desila jer mi je nekako život ispunjen, svašta stignem nešto u toku dana, počele su da me interesuju neke stvari...mene dok nisam prestala da pijem ništa nije zanimalo i sve mi je bilo dosadno, samo sam odradjivala život.

Odem na posao, onda cupkam ko na iglama dok ne dodje kraj radnog vremena. Kad dodje kraj radnog vremena, ja shvatim da opet ne znam sta bih...ili odem na "kaficu" sa prijateljima koja nikad nije kafa već pivo. Pa u povratku svratim u prodavnicu da kupim još nešto i dok sam došla kući ja više nemam snage ni za šta osim da nastavim da pijem i eventualno slušam neku muziku, ili serendam nešto na četu i kukam nad životom.

Čak i kad ne pijem (a to je opet danima kad zaceljujem rane od najsvežijeg pijanstva) ja nemam volje ni za šta osim da se stropoštam u krevet i čekam da prodje dan...

Sada je drugačije...sada mi je dan kratak za sve ono što bih htela...Počela sam da uživam u stvarima u kojima normalne žene uživaju...frizer, manikir, shoping... Meni je sve to bilo nekako bezveze, sve mi je to bilo besmisleno, radije bih sedela i uz čašicu filozofirala kako je sve u ovom svetu naopako i nije onako kako bi trebalo da bude...a sto se tice kupovine garderobe, pokusavala sam ja kao to, al jbt ja krenem u shoping i skapiram da ne znam sta se meni tu svidja, ne znam sta mi stoji, sta mi ne stoji...ne znam ko sam sta sam...i sve mi brzo postane dosadno...tako da se moj shoping zavrsi posle 30 minuta u prvom kaficu...

Znam koliko ovo zvuci povrsno, frizer, manikir, shoping itd...ali za mene je to otkrovenje, nekako kao da polako postajem "velika" hahaha...strasno ali istinito.

I ljudi oko mene primecuju promene pre nego ja...i raduje me sto evidentno stvari postaju drugacije.

Zudnja polako ali sigurno nestaje. Proslog vikenda sam imala veliku frku. Bas mi se pilo, ono kao vrucina pa mi se tako islo negde na reku i na pivo.Hvala Bogu, proslo je.

Videla sam se sa drugaricom koja me nije videla od kad sam prestala da pijem i krenula na sastanke i rekla sam joj sve ovo sto sam podelila i sa vama da imam problem i da sam krenula na sastanke, da radim program itd...I ona je odusevljena promenom koju je zapazila, hoce i ona taj program da radi, hoce da bude srecna, zadovoljna, spokojna, da ne trazi izvore svega toga negde spolja, vec u sebi... To me onako najvise spicilo i negde ukazalo da sam na pravom putu jer uopste nisam imala nameru da ja njom dajem neke savete kako treba da zivi svoj zivot, vec je promena koju sam ja dozivela bila inspiracija nekome drugom da pozeli promenu.

Sad sam onako nabacala svasta nesto, ali rekoh, posto se dugo nisam javljala, da rezimiram :D

Volim vas i grlim sve!

Vasa trezna i cista T

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by mara » 19 Jun 2012, 22:50

glumim da sam srecna a u stvari sam jako nesrecna..............................................zato povracam

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by mara » 19 Jun 2012, 22:51

moram opet krenuti u crkvu............

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by mara » 19 Jun 2012, 22:52

idem da povratim..........

mara
Posts: 25
Joined: 26 Sep 2011, 01:02

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by mara » 19 Jun 2012, 22:52

laku noc.................

User avatar
maya
Posts: 271
Joined: 12 Dec 2010, 17:48

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by maya » 20 Jun 2012, 12:50

.
Last edited by maya on 10 Jul 2012, 15:40, edited 1 time in total.

bojanbg
Posts: 13
Joined: 26 May 2012, 10:11

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by bojanbg » 20 Jun 2012, 20:00

Hvala Zvezdo, puno mi znaci tvoj odgovor i mnogo mi je drago sto su ti prijala moja slova u tom trenutku.

Naco, vidim, ti se drzis kao zmaj iako si najstarija ovde, ako ne gresim. U tvom pisanju se oseca neka skroz pozitivna energija. :)

I Talita takodje lepo sija zdravim razumom i nadam se da ce tako i da nastavi!

Mara i Aurora tonu u zivom pesku svog problema za koji zaista ne mogu nista ni da kazem ni da osetim. Svaka moja prica o tome bila bi cisto nagadjanje. U firmi u kojoj radim takodje je zaposlena jedna predivna devojka u svakom smislu te reci. Desi se da zaplace jer smatra da je vise placena nego sto je uradila. Nisam ni sanjao da takvo postenje moze da egzistira u ovako hohstaplersko bezobraznoj i lopovskoj sadasnjosti. Sto sam se postenja i cistoce bica nagledao za ovaj svoj zivot, nagledao sam se kod nje i nigde vise. Niti cu verovatno ikada sresti tako nesto vredno. Ona mesecima jede samo jabuke, bar na poslu. Onda ima faze kada se hrani samo povrcem. I tako preko mandarina, narandzi... Kada sam je jednom pitao da li je gladna i iscrpljena, samo mi je odgovorila, uvek. Cuo sam da kuci nekada pojede svasta i onda vrlo brzo povrati. Mnogo mi je zao, vredniju osobu nikada nisam upoznao... Zasto je vrlo cesto najkvalitetnijim ljudima zakaceno neko prokletstvo na ledja koje moraju da nosaju sa sobom ceo svoj zivot, gde god se uputili? Jebo te, zasto?!
Aurora, nemoj da nas lisis sebe na ovom forumu. Meni bi bilo iskreno zao...

Postovani Kole, zadovoljan sam cinjenicom da nisam jedini kome je drago, sto raste broj umornih stranica nasih ispovesti o velikom zlu, koje nas je sve obuzelo u nekom periodu i ubijalo sve nase celije skroz do njihovih jedara...

A ti Bojane, kako ide kod tebe?
Da li klizi il kotrlja?! Onaj problem sto si imao sa gadno pivisenim krvnim pritiskom, jel si uspeo da ublazis? Secas li se da si takodje imao katastrofalne rezultate krvi? Vrednosti holesterola i triglicerida abnormalno visoke, sta se desava sa time? Osecas li se kao deda? I jos nesto, da li si i dalje sa onom finom i pristojnom devojkom kojoj nisi uspeo da napravis dete ni posle tri godine pokusavanja, zbog jako loseg stanja tvoje sperme? Da li si mozda pokusao da popravis spermogram nekim dobrim, stranim viskijem? Jel su ti spermici i dalje pijani i nepokretni, stoko jedna sebicna? Dal si joj se smucio, jel te ostavila tako smrdljivog, pijanog, jalovog? Jel pobegla da spasi makar sebe? Bekni sada pizdo jedna, reci nesto! Da li ti zaista imas 33 godine Boki? Hoces da odemo na picence posle posla?
Eh, koliko pitanja...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by naca » 21 Jun 2012, 09:43

Uuuuf, razbi me Boki dijalogom sa samim sobom,
hvala ti veliko na iskrenosti!
Ko ima sposobnost ili bar nauci da bude iskren prema sebi i drugome,
njegovog pola problema sa picem je reseno!
Veruj mi.

Sta sam ja dobila u AA?
samo zahvaljujuci tome sto

idem na sastanke
imam sponzorku (mentorku)
radim korake
radim servis (operem ponekad solje od kafe)

NE PIJE MI SE viseeee,
TO mi je tako dragoceno.
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by nale » 21 Jun 2012, 11:07

Bojane, kakve postove pises, stvarno razbijaju...mislim u pozitivnom smislu...zrace iskrenoscu, snagom i resenoscu koje ne mogu da me ostave ravnodusnom.

Ova tvoja diskusija sa Bojanom (nemoj da mi diras coveka...kad bi samo znao kako je on sjajan lik) :) me bas podsetila na neke dijaloge koje sam ja vodila sa Talitom i kako sam je maltretirala vracajuci je u proslost i trljala joj na nos sta je sve zajebala u zivotu.

Elem, svedoci ste koliko je jak bio kod mene osecaj krivice i stida i besa na samu sebe sto sam mislila da je sve trebalo da uradim drugacije.

Sada, kako mi je glava sve bistrija i kako u svojoj treznosti imam vise prostora da cinim sve vise i vise stvari na koje sam ponosna i kojima sam zadovoljna, ta osecanja i te misli splasnjavaju.

Jedan od okidaca zbog kojih sam pila je upravo to sto nisam mogla da prihvatim cinjenicu da ono sto je bilo u proslosti ne mogu nikako da promenim.

Da ne tupim puno, ja mislim da je, pogotovo na pocetku oporavka, jako bitno da budem blaga i nezna prema sebi, da ucim prvo prihvatanje sebe i svega sto sam u svojoj alkoholicarskoj i zavisnickoj proslosti uradila i da budem ponosna na sebe sto sam resila da menjam to.

Preterani osecaj krivice i besa usmerenog prema samoj sebi ne moze nista da mi pomogne, moze samo da stvori zelju za picem.

Ima vremena, kad stanem na svoje noge, da se suocim sa svim tim stvarima, da vidim sta tu mogu da ucinim. Sad ne znam sta bih s njima, tako nek sacekaju malo...

Sad sam stvarno srecna sto se stvorio taj prostor da cinim stvari koje ce mi doneti to da kad se u buducnosti osvrnem na njih one budu izvor samopostovanja, radosti i zadovoljstva. To je nekako za sada taj neki balans za mene - ne mogu da promenim proslost, ali ova sadasnjost ce jednom biti proslost pa nekako jedna dobra i jedna losa su bolje od dve lose :D

Samo napred, dragi Bojane!

Poljubac i zagrlja za sve

Vasa trezna i cista T

User avatar
nale
Posts: 180
Joined: 13 Dec 2009, 19:46

Re: Da li je ovo moguce...?!

Post by nale » 26 Jun 2012, 09:46

Boooojaneeeee!!!

Gde si ti?

Baš mi nedostaju tvoji postovi...Hajde baci nešto, please!

Post Reply