ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
Ivan981
Posts: 2
Joined: 09 May 2014, 17:39

ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Post by Ivan981 » 09 May 2014, 18:11

Imam 33 godine, fakultetski sam obrazovan, radim odgovoran posao. Posle fakulteta sam bio dugo bez adekvatnog posla a imao velika očekivanja pa sam doživljavao razočarenja, napuštao te poslove i tako išao u sve veći problem. Krajem prošle godine sam se odlučio za privatan posao, zadužio se i krenuo u te vode. Problemi su veliki, dugovi pritiskaju, naplata slabo ide, ali bolje raditi nego sedeti kući. Dok sam bio bez posla bilo mi je svejedno da li legnem u 6h ujutru ili u 22h uveče. Život mi je bio bez smisla. Uspavljivao sam sebe često alkoholom. Kada sam počeo da radim obratio sam se lekaru psihijatru za pomoć vezano za san i dobio adekvatnu terapiju da se ne bih uspavljivao alkoholom. Verovao sam da nemam problem sa alkoholom i da sam to radio samo da bih sebe na taj način uspavao a da ću sada kada pijem lek koji deluje biti u stanju da ne pijem alkohol to jest da neću imati potrebu za tim. Lek koji pijem spada u grupu antidepresiva obzirom da mi je konstatovano da sam na pragu depresije i da će lek koji pijem uticati odmah na problem sa spavanjem a dugoročno na popravljanje opšteg stanja i pogleda na život. Idem povremeno i na psihoterapije i doktor je prezadovoljan napretkom. Ja takođe. Posle 2 meseca promenio sam dosta negativnih stavova, usvojio nove dobre navike i rituale, vratilo mi se samopouzdanje. I tu počinje borba sa alkoholom. Uporno sebi pokušavam da dokažem da ja sa alkoholom nemam problem i da mogu da odem u omiljeni lokalni kafić i da popijem 1-2 piva da se okrenem i odem. Međutim posle 2 piva ide i treće, četvrto, popijem obično oko 5-6 velikih piva, to je oko 3 litra. Nekada popijem i po 10-15, nekada se i ne sećam koliko sam popio. Sve češće imam rupe u sećanju. Sutradan se osećam kao poslednji bednik. Jer terapija koju uzimam znam da je time poništena, da sam se vratio na početak. Mamuran sam, bezvoljan, dođe mi da kukam. Prebacujem samom sebi, padam u depresiju. Doktor mi je savetovao da sada nisam spreman da pred sebe stavljam takve izazove kao što su popiću 2 piva i idem kući. Savetuje mi da duži period apstiniram pre nego što sebe stavim na takav test. Ja verujem da on u stvari želi da nikada više ne pijem ali da mi to ne govori tako jer me dobro upoznao i procenio. Činjenica da nikada više u životu ne smem da pijem me dovodi do panike. A ni sam ne umem da objasnim zašto. Vidim da će me ovo odvesti u potpunu propast. Pa onda kao svaki put pravim oproštajno pijanstvo. Koje naravno nije poslednje nego ga za 3 dana ponovim opet. U utorak uveče sam otišao na jedno pivo ali sam popio 6. Sredu bolovao, a sinoć sam se opet napio. Danas me griža savesti pojede. Sinoć sam video ekipu kako sedi u kafiću i izdržao sam do 23h da ne odem u kafić a onda sam rekao sebi da ću da odem, popijem 1-2 piva i okrenem se. Kao da dokažem i sebi i njima da ja to kontrolišem i da nisam alkoholičar. A jesam. Popio sam 6 piva. U 2h ujutru onako vidno pijan sam svima rekao danas je 9. maj 2014 vidimo se 9 maja 2015. Neću doći godinu dana više u ovaj kafić a kada dođem popiću kafu. Svi su se smejali. Ali ja nisam. To sam sinoć pijan mislio a to i danas trezan mislim.Jer shvatio sam da me to mesto neodoljivo vuče da pijem i da me tu sve asocira na alkohol. Stoji se za šankom, pije se, pričaju se razne priče, svi me poznaju, domaća atmosfera. danas su me već zvali da se vidimo rekao sam ne. Kao pa hajmo u drugi kafić opet sam rekao ne. Smatram to svojom prvom malom pobedom. Takvo okruženje ljudi koji su stalno pijani i koji samo traže nove žrtve koje će piti sa njima da se oni ne bi osećali sami i usamljeni meni ne treba. jer uvek je lakše kada se kaže "pa dobro ne pijem samo ja, svi oko mene piju". Meni to zaista ne treba u životu. Ali ja imam tu bolesnu ideju da baš takvima dokažem da sam bolji od njih, da sam jači od njih i da mogu da se kontrolišem. Očigledno da ne mogu. Kad već ne mogu neću tamo ni da idem. A shvatio sam da je besmisleno pokazivati i dokazivati nešto takvim ljudima. Istina je da nisu svi alkoholičari isti. Neki su ćutljivi kada popiju, neki veseli, neki su naporni i dosadni, ali na mene najgore utiču ljudi koji me praktično teraju da pijem. Kažem neću a onda krenu nagovaranja tipa hajde uzmi jedno pivo, ajde sipaj mu pa neka stoji, hajde sipaj mu pa neka prospe ako neće da pije...ti ljudi mi ne žele dobro. Imam problem sa alkoholom i imam problem da priznam da sam alkoholičar. Ali jesam. Želja mi je da istrajem u svojoj odluci ali se plašim kako će dalje ići. Ne pijem sam kući i nemam problem sa tim, ne pijem ni u toku dana, samo mi uveče dođe da kada prođem pored kafića i vidim njih odem tamo i dokažem svoje. Ali uvek se preračunam i zabrojim. Alkohol je vrlo podmukao i sa njim nema igranja. Upoznao sam sa tim problemom i porodicu. Svi me podržavaju. Devojka takođe. Ali današnji dan posle pijanstva sinoć me ponovo spustio na dno. U svojim očima sam mnogo pao. Ako ovako nastavim svestan sam da ću izgubiti i zdravlje i ljubav i posao i da sve stavljam na kocku. I svestan sam da to moje junačenje da ja to mogu da kontrolišem i takva kockanja sa alkoholom nisu vredna da izgubim sve u životu vredno što imam. Ali to je ipak nekada prejako iskušenje i izazov kome ne mogu da odolim. Jedno sigurno znam. Neću više ući u taj kafić pa makar me puškom terali. To kažem sada, trezan i pod utiskom od sinoć. Ali sve ovo pišem upravo zato što poznajem sebe i svog podmuklog neprijatelja koji će vrlo brzo staviti izazov ispred mene. Nadam se da ću ga uspešno izbeći. Svaka podrška bi mi dobro došla i mnogo značila posebno od ljudi koji imaju slična iskustva. Možda zvuči čudno i ludo ali bih najviše voleo kada bih mogao da po nekada popijem jedno ili dva piva da se malo opustim i da osetim taj osećaj ponovo, ali da ne pijem više. Ali to je nemoguće. Efekat prve čaše je kod mene suviše jak i ja posle jednog pića pijem do granice napijanja. Ne uvek ali u 95 posto slučajeva je tako. Kad je tako onda neću više ni kap da pijem. Ovo je definitivno dan kada sam odlučio da prestanem da pijem. Zapamtiću ga ceo život. Svaki početak je težak ali ovo je korak na koji moram da se odlučim i borba u kojoj moram da uspem da ne bih izgubio sve. Nemam fizičku zavisnost kada ne pijem. Ne znojim se, ne tresu mi se ruke, mogu nekada i dugo da ne pijem, ali kada počnem ja ne znam da stanem. Biće ovo teška borba.Molim Boga da mi da snage da istrajem. Hvala svima na razumevanju i podršci.

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Post by naca » 14 Jun 2014, 12:13

Dragi Ivan981, molim te izvini što je ova tvoja tema bila nekako "zakopana" ovde,
nemam pojma kako, ali da ja dugo nisam ulazila na forum - je jedina istina.
Tako nisam ni mogla da vidim.
Dobrodošao si ... nadam se da je još uvek ovo sve aktuelno.
Najiskreniji pozdrav od mene,
DANAS NE PIJEM!
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
zvezda
Posts: 116
Joined: 16 Apr 2012, 05:31

Re: ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Post by zvezda » 14 Jun 2014, 17:39

Ne znam da li cu se snaci sa ovim skidanjem delimicnih citata pa se unapred izvinjavam na mogucoj zbrci.
Ivan je napisao:
" Kada sam počeo da radim obratio sam se lekaru psihijatru za pomoć vezano za san i dobio adekvatnu terapiju da se ne bih uspavljivao alkoholom. Verovao sam da nemam problem sa alkoholom i da sam to radio samo da bih sebe na taj način uspavao a da ću sada kada pijem lek koji deluje biti u stanju da ne pijem alkohol to jest da neću imati potrebu za tim. Lek koji pijem spada u grupu antidepresiva obzirom da mi je konstatovano da sam na pragu depresije i da će lek koji pijem uticati odmah na problem sa spavanjem a dugoročno na popravljanje opšteg stanja i pogleda na život. Idem povremeno i na psihoterapije i doktor je prezadovoljan napretkom. Ja takođe. Posle 2 meseca promenio sam dosta negativnih stavova, usvojio nove dobre navike i rituale, vratilo mi se samopouzdanje. I tu počinje borba sa alkoholom. Uporno sebi pokušavam da dokažem da ja sa alkoholom nemam problem i da mogu da odem u omiljeni lokalni kafić i da popijem 1-2 piva da se okrenem i odem. Međutim posle 2 piva ide i treće, četvrto, popijem obično oko 5-6 velikih piva, to je oko 3 litra. Nekada popijem i po 10-15, nekada se i ne sećam koliko sam popio. Sve češće imam rupe u sećanju. Sutradan se osećam kao poslednji bednik. Jer terapija koju uzimam znam da je time poništena, da sam se vratio na početak. Mamuran sam, bezvoljan, dođe mi da kukam. Prebacujem samom sebi, padam u depresiju. Doktor mi je savetovao da sada nisam spreman da pred sebe stavljam takve izazove kao što su popiću 2 piva i idem kući. Savetuje mi da duži period apstiniram pre nego što sebe stavim na takav test. Ja verujem da on u stvari želi da nikada više ne pijem ali da mi to ne govori tako jer me dobro upoznao i procenio. Činjenica da nikada više u životu ne smem da pijem me dovodi do panike... "

Ja nisam lekar, to je sigurno, i ne znam da li sam u pravu (icon_rolleyes) ali mislim da ti antidepresivi + alkohol nikako ne mogu da ti pomognu kod problema sa depresijom.....(danas lekari vrlo brzo daju dijagnoze da je nesto laksi ili tezi bipolarni poremecaj, laksa ili teza depresija, anksioznost.....ma siroko ti polje i izbor). Uostalom, napisacu ti svoje iskustvo a ti molim te slobodno donesi zakljucak.
Ja sam isla kod psihoterapeuta godinu i kusur dana. Bila bih gresna da kazem da mi dr.nije pomogla ali....navukla me je na anksiolitike. Tada nisam imala problema (akutnih) sa alkoholom i bila sam cista (naravno da moje druzenje sa flasom nisam krila i doktorka je znala od pocetka celu pricu). Rekla je da ce "lekici" olaksati moje prihvatanje stresnih situacija i da ce sve biti u redu. Da nisu jaki, da su to male doze......danas stvari stoje ovako; ukoliko bih morala da biram izmedju alkohola ili "lekica", bez trunke razmisljanja bih izabrala alkohol (sve sto je opasno pakuje se u malim bocama, pravilo koje nikada ne treba zaboraviti)!
Dakle, umesto jedne lose navike i bolestine ja sam sada politoksikoman (icon_e_sad) (da li se tako kaze nemam pojma). Eto.

Sada bih se vratila na tvoj strah od "nikada vise ne smem da pijem". Ne treba to da te plasi. Mislim da nijedan alkoholicar nije u stanju da obeca da nikada vise nece uzeti kap alkohola! Ali moze da ima volju i zelju da ne pije, makar samo danas, a sutra ko ziv ko .....pa onda sutra ista zelja (a ona se neminovno javlja ako zaista zelimo da prestanemo da se osecamo jadno,mamurno,postidjeno,bezivotno.....).
Ono sto mi alkosi treba da naucimo je da zivimo dan po dan. Na globalnom nivou. Kako po pitanju osecanja, ispunjivanja radnih i drugih obaveza tako i po pitanju alkohola. Ne samo da je lakse nego je i jedino moguce. Bar za mene. Ja imam hiljadu i jednu glupost koju bih kao MORALA da obavim u toku 24 sata. Da li mislis da sam toliko jaka da to psihicki i fizicki mogu da izdrzim? NISAM. A nemam ni razloga da se toliko satirem. Na prvom mestu zato sto se gomila stvari moze izbaciti jer ne pripada realnoj listi prioriteta, vec su to samo pokazatelji neke moje karakterne manjkavosti (bogat je asortiman npr.perfekcionizam, sujeta, griza savest, krivica....). Zato sam odlucila da pravim realnije i fleksibilne planove (to ne znaci da ne stojim iza onoga sto sam postavila ispred sebe kao zadatak), vec da ukoliko okolnosti nesto pomute pokusam da ostanem mirna i prilagodim se situaciji (da te ne lazem, po tom pitanju sam jos uvek rovita ali ne odustajem) (icon_e_confused) .

Ako mogu da budem slobodna da ti nesto za pocetak jednog treznog i boljeg zivota preporucim je da krenes sa malim koracima. Dan po dan. Videces da, kako se dani nizu, bice ti sve lakse. OVO SE NE ODNOSI NA SAM POCETAK. To je moje iskustvo, mozda neko ima drugacije ali ja sam prvih nedelja vrlo osetljiva i sa velikim oscilacijama u raspolozenju, medjutim vec negde posle dve-tri nedelje stvari se znatno popravljaju. A tada nastaje drugi deo rasta i izazova (icon_e_smile).No, otom-potom.

Nadam se da nisam zakasnila i da jos uvek posecujes ovaj forum. Veoma bi mi prijalo tvoje drustvo,razmena iskustva i podrska u ovim danima koji su ispred nas. A ispred nas su samo bolji dani ako uspemo da odrzimo zelju da prestanemo da pijemo!

S nadom ocekujem tvoj odgovor,
veliki pozz,
Zvezda
Last edited by zvezda on 24 Jun 2014, 07:25, edited 1 time in total.

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 765
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Post by naca » 14 Jun 2014, 21:51

zvezda wrote: Mislim da nijedan alkoholicar nije u stanju da obeca da nikada vise nece uzeti kap alkohola! Ali moze da ima volju i zelju da ne pije, makar samo danas
zvezda wrote:Ono sto mi alkosi treba da naucimo je da zivimo dan po dan.
Potpisujem, hehe, upravo sam ovo napisala na onoj drugoj temi.
Pretpostavljam da je Ivan981 i Ivan81 ista osoba?
Pozdrav i zagrljaj svima koji čitaju, trezna i čista od svega što je psihoaktivno - Nacaaa
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

User avatar
Brian Deall
Posts: 1
Joined: 15 Nov 2014, 12:30

Re: ZAŠTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA ĆE MI UNIŠTITI ŽIVOT?

Post by Brian Deall » 15 Nov 2014, 12:33

Ja takođe. Posle 2 meseca promenio sam dosta negativnih stavova, usvojio nove dobre navike i rituale, vratilo mi se samopouzdanje. I tu počinje borba sa alkoholom. Uporno sebi pokušavam da dokažem da ja sa alkoholom nemam problem i da mogu da odem u omiljeni lokalni kafić i da popijem 1-2 piva da se okrenem i odem. Međutim posle 2 piva ide i treće, četvrto, popijem obično oko 5-6 velikih piva, to je oko 3 litra. Nekada popijem i po 10-15, nekada se i ne sećam koliko sam popio. Sve češće imam rupe u sećanju. Sutradan se osećam kao poslednji bednik. Jer terapija koju uzimam znam da je time poništena, da sam se vratio na početak. Mamuran sam, bezvoljan, dođe mi da kukam. Prebacujem samom sebi, padam u depresiju.
IMRAN AlI

Corei7vne
Posts: 1
Joined: 15 Feb 2015, 11:39
Contact:

Post by Corei7vne » 16 Feb 2015, 18:20

Bookmark to read later...
Cheers,
Corei7vne

Warnerjuh
Posts: 6
Joined: 21 Dec 2018, 20:17
Location: Panama
Contact:

ZASTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA CE MI UNISTITI ZIVOT

Post by Warnerjuh » 30 Dec 2018, 09:43

E da, ja stvarno ne razumem devojke koje nose SAMO i ISKLJUCIVO crne majice...i to UVEK UVEK UVEK
Ima takvih bas dosta u kst-u...valjdas se deckovi loze na to crno.. il sta li...
Al opet, zasto bi neko ignorisao citav spektar boja koji postoji??
Mogu samo da zamislim kako im izgleda ormar..
<a href="https://www.noriualaus.com/zojirushi-ns-lac05-review/">https://www.noriualaus.com/</a>

TimothyEffeX
Posts: 7
Joined: 25 Jan 2019, 07:12
Location: Denmark
Contact:

ZASTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA CE MI UNISTITI ZIVOT

Post by TimothyEffeX » 27 Feb 2019, 04:06

Zanima me sta sve utice na to da ljudi dobiju zelju da sviraju bubnjeve...

Ja sam zelju za sviranjem dobio u drugom razredu osnovne, ali tada nisam mogao da kupim bubnjeve... :
Zelju sam dobio slusajuci Were not gonna take it od Twisted Sister, to je pesma, groove i bend zbog kojeg danas slusam to sto slusam i trudim se da ucim sto vise i sviram bubnjeve...
Da vidim vas...

HenryHooge
Posts: 9
Joined: 02 Feb 2019, 20:49
Location: Sri Lanka
Contact:

ZASTO I DALJE PIJEM KADA VIDIM DA CE MI UNISTITI ZIVOT

Post by HenryHooge » 17 Mar 2019, 11:44

exexex zamslio ... strashno ... postacu iMpotentan ako vidim Mariju iz bonuxa opet ili josh gore Zorana Petrovica onaj Cilit BanG

Post Reply