1, 2, 3, drink.

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
dezorijentisana
Posts: 3
Joined: 12 Jan 2017, 00:25

1, 2, 3, drink.

Post by dezorijentisana » 12 Jan 2017, 00:30

Tek sam sada otkrila ovaj forum, već sam počela da pišem svoju ispovest na drugom forumu ali mi se ovaj takođe čini prikladan pa ću deo po deo kopirati svoju ispovest sa tog foruma.

Imam 22 godine i problem sa alkoholom.
Čudno je napisati i reći ovo ali me trenutno ne pogađa previše jer sam to toliko puta sebi ponovila, a kao da nikad nekako ne dajem tome preveliku težinu. Pisaću u delovima, kako je počelo i dokle sam došla.

I deo - Početak

Nisam iz porodice u kojoj je bilo alkoholičara, niti sam imala ružno i teško detinjstvo. Detinjstvo mi je bilo sasvim mirno i lepo ali su me uvek otkad znam za sebe privlačile zabranjene stvari. U osnovnoj školi odličan učenik, uzoran, povremeni problemi zbog klinačkog maltretiranja, ali nikada preozbiljni. Nemam mnogo toga da kažem o tom nekom periodu detinjstva jer je bio sasvim običan i ''normalan''.
Dolazi srednja škola, počinjem kao odličan učenik ali brzo sve kreće da se menja, moji su to pripisivali pubertetu a i bili su isuviše zauzeti tek rođenom drugom ćerkom da bi se preterano opterećivali mojim popuštanjem u školi. Kreću i žurke na kojima se mnogo pilo. I kao i uvek, privuklo me ''zabranjeno'' pa sam krenula da eksperimentišem sa alkoholom.
Sve mi je to u početku delovalo kao vikend zanimacija, ništa strašno. Pila sam na svim žurkama, čak i kad moje drugarice nisu pa sam krenula više da se družim i izlazim sa momcima koji su uvek bili raspoloženi za pijančenje. Tu dolazi i prva ljubav, pa prvo veliko razočaranje, što je samo povećalo moju ljubav prema alkoholu. Kasnije ti ''vikendi'' kad se pije više nisu samo vikendi, već se pije češće.
Prestaju žurke po gradu i prelazi se na kućne varijante, donese šta ko ima i pijemo. Sećam se da sam uvek sakupljala novac za alkohol dok su moje drugarice skupljale za šminku i ostale ženske zezalice. Svaki dinar koji sam uštedela trošila sam samo i jedino na alkohol.
Prvo veliko pijanstvo, pa drugo, pa treće. Pa svako sledeće koje se završava padanjem u nesvest ili povraćanjem.
Moji nikada nisu znali za to jer sam uvek imala načine da prikrijem miris alkohola žvakama, čuvenim vađenjem na ono da je ''neko prosuo po meni piće'' i ostali slični izgovori. Nikada kući nisam dolazila mrtva pijana. Dolazila sam pripita ali su moji bili okupirani novom bebom pa nisu na mene obraćali previše pažnje, a i uvek sam maskirala nekako miris. Kada sam bila baš previše pijana, prespavala bih kod rođake koja je živela sama i nije preterano ozbiljno shvatala moj problem, bolje rečeno početak mog predstojećeg problema, i nikad me nije otkucala kod mojih.
Dok su svima rođendani i praznici bili sinonim za druženje i opuštanje, meni su bili sinonim za alkohol.
Svaki moj trenutak je počeo da se vrti oko toga kada ću se opet napiti.

Prva godina srednje škole se završava i kao i svakog leta, sa rođacima idem na more kod jedne tetke. Tu moji prvi put saznaju da imam običaj da se napijem, jer me posle desetak dana tetka vratila nazad i rekla mojima za moje ponašanje, koje je tih dana bilo nesnosno, em što sam bila u raspadu jer sam geografski razdvojena od dečka kog sam tada volela (pomenut već, ta prva ljubav i prvo razočaranje), em što sam povraćala 14 sati posle jednog izlaska što je tetki bilo strašno a i primećivala je da je moje ponašanje neuobičajeno i da sam izuzetno razdražljiva i uglavnom besna tokom dana.

Moji saznaju, vadim se na kojekakve gluposti, plačem, kunem, i nekako mi poveruju, od tada kreću više da posmatraju kako se ponašam, što je otprilike trajalo nedelju dana, i opet svako svoju pesmu. Oni svoje obaveze, a ja na letnjem raspustu, alkohol i žurke.
Tad sam već uveliko počela da gradim toleranciju pa mi je trebalo mnogo više da bih se napila, tako da sam posle žurki često cirkala alkohol koji imamo u kući i koji je najčešće bio u upotrebi samo kada je slava, a bilo ga je u ogromnim količinama. Nisu primećivali baš dugo vremena, doći ću i do toga kada su primetili i ubili boga u meni.
Negde u drugoj godini opet kreće priča sa bivšim dečkom, psihičko maltretiranje, što je samo dovelo do još više uzimanja alkohola i sve više izostanaka i sranja u školi, pa razredni poziva moje. Neki period posle toga sam bila pod ozbiljnijim nadzorom, koji je trajao duže od onog prvog, a i sestrica je već bila veća pa nije okupirala svu pažnju. Bilo je govora o tome zašto se tako ponašam, ja se vadila na ljubav i pubertet, na ''neshvaćenost'' koju mislim da u tom periodu svako proživljava, nisam pominjala alkoholisanje niti su moji posumnjali na to.

Dok je trajao taj period ozbiljnijeg nadzora dobijala sam manju količinu novca, izlasci su mi bili svedeni na jedan nedeljno i znalo se kada idem u školu i kada dolazim kući, dogovor je bio da tako bude dok ne popravim ocene što sam uspela jako brzo samo da bih povratila dotadašnju slobodu i moje alkoholisanje.
Tada već nisam imala sa kim da pijem jer niko od društva nije pio u tolikoj meri i polako je počelo da im smeta što toliko pijem, i što vrlo često imam ispade kada se napijem, pa sam i gubila društvo i samim tim postajala sve više okrenuta samo sebi i svojem alkoholisanju.

Krećem da se družim sa svakim ko je raspoložen da pije, ne biram, ulazim u vezu sa dečkom par godina starijim koji je i pio i drogirao se, nekada smo pušili travu zajedno mada meni nikada nije prijala preterano kao alkohol koji je polako postajao potreba a ne samo zabava.

Negde u trećem razredu srednje škole moji su imali prilično veliku krizu u braku, ja nikada tačno nisam znala šta se ustvari dešavalo jer su od mene krili, a kako sam više bila okrenuta svom alkoholisanju nisam mnogo ni ispitivala, samo se sećam da je bilo mnogo svađa u kući, da je otac znao da bude van kuće na po par dana, majka ode kod svoje majke sa mojom mlađom sestrom, a ja ostajem sama i uživam u svojoj slobodi i imam kuću i alkohol za sebe.
Sada mi je zanimljivo kako sam te periode smatrala slobodom, i koliko sam volela da ostanem sama i pijem do zore.
Kasnije se sve nekako kao samo od sebe između roditelja izgladilo, i tu je opet u kući bio neki mir pa sam opet provodila više vremena van kuće.
U tom periodu sam se ja totalno distancirala od roditelja, retki su bili trenuci da sednemo svo četvoro kao porodica ili da odemo negde, ili da pričamo o nečemu duže, uglavnom smo se viđali na ručku i to na kratko onda bih ja išla da planiram pijančenje ili da pijem.

I onda je došlo do tog trenutka da shvate da fali alkohola u kući. Dolazim iz škole i na putu stučem dva mala vinjaka (unučići smo ih zvali, 0.01l ako se ne varam). To sam stalno radila nekad u toku časova u wc-u, nekad na odmoru, na putu do kuće, ali uvek sam uzimala po jedan ili dva unučića. Dolazim i tu me čeka majka vidno besna, otac puši na terasi, niko ne progovara, krećem u sobu i zovu me da sednem da pričamo. Meni u glavi hiljadu pretpostavki. Govore mi kako je dolazio neki tatin prijatelj i kako je majka htela da mu sipa rakiju i primetila da je u toj flaši koju je uzela voda.
A ja sam uvek kad sve popijem vraćala flaše na isto mesto da ne vide da fali i kako sam se plašila da ne vide nekad prazne flaše, sipala sam u njih vodu, jako glup potez. Ona je brzo proverila i još dve flaše ja mislim takođe je bial voda. I odmah su povezali da nema ko drugi da stoji iza toga sem mene, ja krenem da se vadim, potpuno se izgubim, krenem da histerišem, slomim se i kažem da jesam ja.
Takve batine u životu do tada nisam dobila (kasnije sam od dečka dobijala mnogo veće ali do toga ću doći kasnije)
Majka krenula da kuka, tata da psuje, ne znaju šta će sa mnom, ja se tu malo posle tih batina smirim i izmislim priču kako nisam to pila sama već dovodila društvo u par navrata kad su oni bili ''razdvojeni'' i u krizi, majka kod majke a tata ko zna gde. Krenem tu da pričam kako je meni to bio težak period, krenem da izmišljam, samo nekako da se izvadim. Oni meni nekako poveruju, to je valjda bilo ono roditeljsko da je lakše verovati da je i društvo takvo ili da je tinejdžerski nestašluk nego prihvatiti da ti dete ima problem. Tu dobijem još par šamara i obećaju mi ako se ponovi neću živa iz kuće izaći.

ODPAKLADOAA
Posts: 23
Joined: 23 Aug 2016, 14:17

Re: 1, 2, 3, drink.

Post by ODPAKLADOAA » 12 Jan 2017, 19:45

Pozdrav dezo..........
Hvala ti na priči. Posjetila si me na moje rane 20. godine, ko da si mi sestra blizankinja.
Ja sam u 23. godin bio potpuno izgubljen i samo mi je još alkohol pomagao da živim. Tada sam prestao i nisam pio 7 godina ni kapi.
E da sam tada upoznao grupu Anonimni Alkoholičari, bih danas imao mnogo toga ali ja sam bio samo trijezan i ništa više, tako da sam nakon prvog piva došao na istu razinu gje sam stao tada. Počeo sam opet sve više piti i na kraju sam u 44. godini bio u paklu alkohola. Skoro če 3 godine od kad ne pijem i sada znam da je jedini pravi put potpuna abstinenca od alkohola. D anas sam sretan i imam puno prijatelja po cijelom svijetu koji ne pijemo i živimo normalan život, zahvaljujuči ovom programu i ovakvim forumima.
Neka i tebi zasija svetlo AA i izađeš iz toh mračnog tunela alkoholizma.
Sretno

dezorijentisana
Posts: 3
Joined: 12 Jan 2017, 00:25

Re: 1, 2, 3, drink.

Post by dezorijentisana » 12 Jan 2017, 20:46

Jednom sam išla u AA, došla do tamo i videla da sam najmlađa uhvatila me panika i vratila se, nisam mogla jednostavno, teško je sve to. ja sada imam 22, uskoro 23 godine, kopiraću još delova. Pokušavala sam par puta apstinenciju ali je jako teško, beskrajno teško, crv u glavi nikad ne da mira...

ODPAKLADOAA
Posts: 23
Joined: 23 Aug 2016, 14:17

Re: 1, 2, 3, drink.

Post by ODPAKLADOAA » 12 Jan 2017, 20:55

Nikad nije kasno, ako sada smogneš hrabrosti i uđeš u grupu bit češ spašena i zahvalna za taj dan kad si počela. Anonimni Alkoholičari nemamo razlika u godinama ili u izobrazbi, mi smo svi jednaki jer smo samo alkoholičari, upoznat češ puno mladih i nikad nečeš biti sama. Ja sam upoznao mladiča koji ima tvoje godine i već 3 godine ne pije, To je čudo , koje može samo AA program napraviti, Vijeruj i učini Prvi korak.

ODPAKLADOAA
Posts: 23
Joined: 23 Aug 2016, 14:17

Re: 1, 2, 3, drink.

Post by ODPAKLADOAA » 12 Jan 2017, 21:02

K O R A K J E D A N
“Priznali smo da smo bespomoćni pred alkoholom te da ne
možemo upravljati našim životima.”

TKO će priznati da je pobijeđen, potpuno poražen? Gotovo nitko. Svaki se prirodni instinkt buni protiv same ideje potpune osobne nemoći. Zaista je strašno priznati da smo sa čašom u ruci svoj duh usmjerili u pravcu destruktivnog opijanja i da nas od toga samo providnost može izbaviti.
Nijedna druga vrsta propasti nije poput ove. Alkohol postaje pohlepni vjerovnik koji potpuno iscrpljuje svu našu samosvijest i svu našu volju za otporom. Kad se jednom prihvati ta strašna činjenica, naša propast je, gledano s pozicije humanosti, gotova stvar.
No, ulaskom u A.A. vrlo brzo prema tom apsolutnom poniženju zauzimamo sasvim drugačije stajalište. Uočavamo da smo, samo zahvaljujući krajnjem porazu, sposobni poduzeti prvi korak prema oslobođenju i novoj životnoj snazi. Naše priznanje osobne nemoći konačno se preobraća u kamen temeljac, na kojemu se može graditi sretan i svrhovit život.

Piši svojupriču, sa time češ pronači svoj spas ali i nama češ pomagati. Tako djeluje naš program, BESPLATNO SAM DOBIO TRIJEZNOST, BESPLATNO DAJEM DRUGIMA.

Post Reply