Noć bez sna

Na ovom forumu možete da ispričate svoju ličnu priču, od početka do kraja. Alkoholičari, kockari, radoholici, zavisnici od droge, hrane, ljubavi/seksa, drugih ljudi - svi ste dobrodošli. Samo Vas molimo da se ograničite na vašu ličnu priču bez komentara i odgovora. Svačije iskustvo je podjednako vredno i značajno.

Moderator: admin

Post Reply
tačkica
Posts: 1
Joined: 06 Apr 2017, 01:57

Noć bez sna

Post by tačkica » 06 Apr 2017, 02:53

Pozdrav svima!
Odmah na početku da kažem da nisam sigurna zašto sam ovde, niti sam sigurna koliko ću daleko i detaljno otići sa ovim svojim pisanjem. Na dolazak ovde podstakla me je činjenica da sam izgleda na putu da dobijem dijagnozu epilepisje, a tragajući za odgovorima nisam mogla da se ne zapitam da li sam sama sebi napravila problem tako što sam živela kako ne treba.

Tokom života prošla sam kroz razne faze zavisnosti- cigarete, narkotici, tablete, alkohol... Čini mi se da od svoje 13 godine (a sada imam 33), samo jedan porok menjam drugim.

Sa cigaretama sam, iskreno verujem, završila za sva vremena. Prošlo je 4.5 godine od poslednje cigarete koju sam zapalila. Sa tabletama se odavno više ne glupiram, a i nisu mi one bile toliko veliki problem, to su bile samo pojedinačne kratkotrajne faze uzimanja antidepresiva ili sedativa u većoj dozi nego što je uobičajena.

Što se narkotika tiče, počelo je još u ranoj mladosti, sa travom naravno. Nakon toga usledilo je godinu i po dana intenzivnog korišćenja spida i ekstazija i u tri navrata "isprobavanja" heroina u malim dozama, znači bukvlano jedna crtica, pa par meseci pauze i tako 3 puta. Sa svega toga sam se skinula u svojoj 21. godini. Sećanje me iz tog perioda baš ne služi najbolje, ali mislim da nisam imala velikih poteškoća. Bilo je potrebno samo distancirati se od ljudi koji bi me mogli opet uvući u to. A bila sam ipak dovoljno pametna i dovoljno sam se uplašila kada sam počela da primećujem izvesne mentalne probleme, da znam da ne želim da se vraćam u to.

Alkohol mi je bio i ostao najveći problem... Nikada nisam uspela da vežem više od 6 meseci da ne pijem (osim tokom trudnoće). Od 16. do 20. godine pila sam sve i svašta, napijala se kad god sam imala priliku. Retko koje pijanstvo se nije završilo povraćanjem, prekidima filma i užasnim mamurlucima. Ipak, sve to mi nije bilo toliko strašno kao faza u kojoj sam poslednjih 5-6 godina, kada mi se desi da se napijem 3-4 puta godišnje, ali skoro svakodnevno pijem manje količine alkohola. Stvorila sam jaku psihičku zavisnost i osećaj da samo čašica alkohola može da me smiri. Radim jako stresan posao i ubedila sam sebe da uveče ne mogu da zaspim ako se pre toga ne smirim u najmanju ruku jednom limenkom piva. Opravdavam se time da je bolje limenka piva, nego bromazepam.
Moram da napomenem i da sam pre nekoliko meseci tokom mesec dana uzimala spid (nakon više od 10 godina pauze!), ali u malim količinama kako bih mogla da lakše završim gomilu obaveza. I naravno da sam se opet uplašila kada sam počela da budem razdražljiva i anksiozna, pa sam prestala sa tim. Međutim, anksioznost je i dalje prisutna, na momente mi se čini da sam blizu strašnih napada panike, a eto kad popijem čašu-dve čini mi se da anksioznost nestaje. I tako mi se čini da sam u začaranom krugu, evo već dve decenije...

Tokom zadnjih godinu dana imala sam dve krize svesti, koje nisam mogla da povežem sa konzumacijom bilo čega, ali sada kada su doktori spremni da te krize pripišu epilepsiji, počinjem da se osećam jako loše. Prvo, jer sam skoro sasvim sigurna da sam sama napravila neki kolaps u glavi svojim načinom života. A drugo, definitivno ću morati da prestanem da pijem, a pojma nemam kako to da izvedem. Znam da mogu da prestanem na par dana ili nedelja, ali isto tako znam da će me prvo veće slavlje gde svi budu bili pijani povući da i ja pijem, jer uvek sam imala taj pogrešan utisak da je provod uvek bolji uz alkohol.

I eto, nisam baš sasvim sigurna zašto sam ovo pisala. Ne tražim pomoć. Jako loše reagujem na to kada mi neko "soli pamet", volim da se sa svim problemima sama izborim. Ali trebalo mi je to da priznam da imam problem. Jedino tako ću moći da krenem da ga rešavam...

User avatar
naca
Moderator foruma
Posts: 766
Joined: 26 Mar 2008, 00:47
Location: Beograd

Re: Noć bez sna

Post by naca » 07 Apr 2017, 10:28

Draga tačkice, dobrodošla na forum!
Neka si ti nama sve ovo ispričala,
ne kaže se džabe da je ispovest, prava stvar za rasterećenje duše.
Hvala na iskrenosti.
Mnogo mi se sviđa kako si nazvala deljenje saveta, e ista sam ja takva i
ne volim da mi niko "soli pamet", hehe.
Imaš po forumu interesantnih pričica pa odaberi nešto što ti najviše prija.
Ja idem i grupu AnonimniAlkoholičari u Beogradu svako veče i
tamo nema "soljenja pameti" već se svako oporavlja tempom koji sam izabere
tj onako kako ume i može, uz priče drugih koji su uspeli - a oni govore samo o sebi (icon_e_wink)
Baš kao da je pravljeno za mene.
Želim ti da pronađeš nešto što će tebi prijati i da ćeš uspeti da se oslobodiš alkohola ukoliko želiš.
Ja nisam uspela sama, zato sam potražila pomoć u AA.
Neki uspeju!
Želim ti puno sreće i uspeha i javi se kako ide.
Naca, alkoholičarka u oporavku.
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan...

Post Reply